Испраћај миграната из Немачке уз 3.000 евра

„Прет­по­ста­вљам да ће уку­пан број би­ти ма­њи од 200.000 ми­гра­на­та”, ре­као је ми­ни­стар за не­дељ­но из­да­ње та­бло­и­да „Билд”, ба­зи­ра­ју­ћи сво­је ми­шље­ње на то­ме да је до кра­ја но­вем­бра ове го­ди­не број био око 173.000.

Дра­ма­ти­чан пад бро­ја но­во­при­до­шлих из­бе­гли­ца у Не­мач­кој, ко­ји је у 2015. из­но­сио 890.000, а у 2016. око 280.000, по­стиг­нут је нај­ве­ћим де­лом за­хва­љу­ју­ћи то­ме што су бал­кан­ске зе­мље из­бе­гли­ца­ма бло­ки­ра­ле пре­ла­зак гра­ни­ца, за­тво­рив­ши ти­ме та­ко­зва­ну бал­кан­ску из­бе­глич­ку ру­ту. Па­ду овог бро­ја је до­при­не­ло и то што су ЕУ и Тур­ска по­сти­гле спо­ра­зум о вра­ћа­њу из­бе­гли­ца ко­је су не­ле­гал­но пре­шле гра­ни­цу, као и по­ја­ча­на ак­тив­ност европ­ских мор­на­ри­ца у Сре­до­зе­мљу у спре­ча­ва­њу ми­гра­на­та да се из се­вер­не Афри­ке пре­ба­цу­ју на ита­ли­јан­ско тло. Ти­ме је број тра­жи­ла­ца ази­ла у Не­мач­кој ове го­ди­не прак­тич­но вра­ћен на ни­во из 2014. го­ди­не, кад их је би­ло 202.815.

Иако је не­мач­кој вла­ди и да­ље при­о­ри­тет ка­ко да обез­бе­ди да се не до­го­ди не­ки но­ви из­бе­глич­ки та­лас, на­ро­чи­то из Афри­ке, она по­при­лич­но ра­ди на то­ме да се убр­за­ју де­пор­та­ци­је оних ко­ји­ма је од­би­јен зах­тев за азил, али и да по­спе­ши до­бро­вољ­ни по­вра­так. У фе­бру­а­ру је по­чео и про­грам да­ва­ња нај­ма­ње 1.200 евра сва­ком тра­жи­о­цу ази­ла ко­јем још ни­је об­ра­ђен зах­тев, а же­ли да га по­ву­че и до­бро­вољ­но се вра­ти у сво­ју до­мо­ви­ну. Они­ма ко­ји­ма је зах­тев већ од­би­јен ну­ди се 800 евра уко­ли­ко се на ту од­лу­ку не жа­ле су­ду и оду до­бро­вољ­но. За до­бро­вољ­ни од­ла­зак, по­ро­ди­ца­ма од пет и ви­ше чла­но­ва се на основ­ну су­му ну­ди се и до­дат­них 500 евра за сва­ког чла­на по­ро­ди­це, укљу­чу­ју­ћи и де­цу мла­ђу од 12 го­ди­на. Но­вац се ну­ди чак и они­ма ко­ји већ го­ди­на­ма жи­ве у Не­мач­кој са сво­је­вр­сном при­вре­ме­ном до­зво­лом за бо­ра­вак иако не­ма­ју усло­ве за азил.

Ме­ђу­тим, овај про­грам ни­је дао оче­ки­ва­не ре­зул­та­те, бу­ду­ћи да је у пр­вих де­вет ме­се­ци ове го­ди­не из Не­мач­ке до­бро­вољ­но уз не­ку вр­сту фи­нан­сиј­ске по­др­шке оти­шло са­мо 25.000 љу­ди, док их је про­шле го­ди­не оти­шло ду­пло ви­ше. Са­да у Не­мач­кој жи­ви око 300.000 љу­ди ко­ји че­ка­ју од­лу­ку на зах­тев за до­би­ја­ње ази­ла, као и 150.000 љу­ди ко­ји­ма је зах­тев већ од­би­јен. Од тог бро­ја је 35.000 пред­о­дре­ђе­но за де­пор­та­ци­ју, док је 80.000 до­би­ло пра­во да још не­ко вре­ме оста­ну у Не­мач­кој иако ни­су до­би­ли азил.

Све то је очи­глед­но под­ста­кло не­мач­ку вла­ду да по­ку­ша да ве­ћом су­мом нов­ца под­стак­не зна­чај­ни­ји до­бро­вољ­ни од­ла­зак, па је по­ро­ди­ца­ма по­ну­ђе­но до 3.000 евра а по­је­дин­ци­ма до 1.000 евра. Овај но­вац ис­кљу­чи­во је на­ме­њен по­кри­ва­њу тро­шко­ва ста­на­ри­не, из­град­ње или об­но­ве ку­ћа и ста­но­ва, као и ку­по­ви­ни ку­хи­ње и основ­ног на­ме­шта­ја или ре­но­ви­ра­њу.

Пре­ма ре­чи­ма ми­ни­стра, за ову по­моћ за стам­бе­но збри­ња­ва­ње ми­гран­ти мо­гу да се при­ја­ве до кра­ја фе­бру­а­ра сле­де­ће го­ди­не, а но­вац до­би­ја­ју ка­да по по­врат­ку у до­мо­ви­ну по­ша­љу зах­тев. Де Ме­зи­јер ис­ти­че да су у пр­вих де­сет да­на овог про­гра­ма до­би­ли око 200 при­ја­ва и да су то би­ли ве­ћи­ном др­жа­вља­ни Ру­си­је, Ира­ка и Ав­га­ни­ста­на.

Не­мач­ка ор­га­ни­за­ци­ја ко­ја се ба­ви пра­ви­ма из­бе­гли­ца „Про азил” осу­ди­ла је ову по­ну­ду, на­звав­ши је не­по­ште­ном стра­те­ги­јом.

„Вла­да на нај­не­до­стој­ни­ји на­чин по­ку­ша­ва да при­ву­че љу­де да се од­рек­ну сво­јих пра­ва”, ре­као је за не­мач­ку но­вин­ску аген­ци­ју ДПА ди­рек­тор „Про ази­ла” Гин­тер Бурк­харт, ко­ји је то што ова ак­ци­ја тра­је три ме­се­ца на­звао „рас­про­да­јом вла­да­ви­не пра­ва, као да је у пи­та­њу зим­ска рас­про­да­ја”.

И док се не­мач­ке вла­сти тру­де да сво­је­вр­сна кул­ту­ра ис­пра­ћа­ја не иде уз пре­ве­ли­ки џе­па­рац ка­ко не би при­вла­чи­ла љу­де да до­ла­зе у Не­мач­ку са­мо због те нов­ча­не пре­ми­је, из­бе­гли­це има­ју са­свим дру­га­чи­ју ра­чу­ни­цу, бу­ду­ћи да су за до­ла­зак до Не­мач­ке по­тро­ши­ли мно­го ви­ше не­го што им не­мач­ка вла­да са­да ну­ди.

„Ни­сам про­шао кроз осам зе­ма­ља и пла­тио 5.000 евра да бих се вра­тио ку­ћи са 2.000 евра”, ка­же Ра­мин Мо­ха­бат, ко­ји је про­шле го­ди­не по­бе­гао из Ав­га­ни­ста­на. „Ни за 50.000 евра не бих се вра­тио на­зад, дра­го ми је да мо­гу ов­де да жи­вим у ми­ру.”