До 2025. године у НИС ће бити уложене 2,2 милијарде долара

НИС је усвојио нову пословну стратегију. Шта она подразумева?

У интегрисану корпоративну стратегију НИС-а до 2025. године уврштени су кључни приоритети – стабилан обим производње нафте и гаса уз повећање ресурсне базе, повећање дубоке прераде и ефикасности прераде нафте, модернизација малопродајне мреже. Ми и даље сматрамо оправданим инвестиције у енергетске пројекте, као што су изградња термоелектране у Панчеву, производња електричне енергије у когенеративним постројењима (добијање струје из гаса) и ветрогенераторима. До 2025. године планирамо да уложимо у развој компаније 2,2 милијарде долара, што значи да ће НИС сачувати своје позиције на врху листе највећих инвеститора Србије.

Данас у највеће инвестиционе пројекте НИС-а спада изградња комплекса за дубоку прераду у Рафинерији „Панчево”?

За потрошаче то је, пре свега, одлично гориво. Обим производње дизела високог квалитета порашће за више од 38 одсто, повећаће се и обим производње бензина и течног нафтног гаса. После пуштања комплекса у експлоатацију, рафинерија ће обуставити производњу мазута са високим садржајем сумпора, па ће тај, не сасвим еколошки тип горива, у суштини отићи са српског тржишта. За привреду Србије то значи више од 300 милиона евра инвестиција и прилив додатног пореза, неопходних за развој. За сада је то највећи инвестициони пројекат у земљи. Осим тога, ту су и додатна радна места, као и подстрек за развој домаћег бизниса, будући да је за грађевинске радове планиран ангажман великог броја српских извођача.

За компанију то је кључни пројекат друге фазе програма модернизације постројења за прераду НИС-а, коју „Гаспромњефт” спроводи од 2009. године. У првој фази уложено је 500 милиона евра у изградњу комплекса за хидрокрекинг у Рафинерији „Панчево”. Као резултат тога, рафинерија је постала једно од водећих предузећа тог профила у југоисточној Европи. Реализација пројекта дубоке прераде извешће рафинерију на ниво показатеља најбољих рафинерија у свету.

Кад се у трећем тромесечју 2019. године комплекс пусти у рад, показатељи дубоке прераде порашће до рекордних 99,2 одсто (сада износе 86 одсто), а они су кључни показатељ оперативне ефикасности сваке рафинерије. Примера ради, просечан ниво дубоке прераде европских рафинерија износи 85 процената. Осим тога, НИС почиње производњу нафтног кокса, који засад Србија купује у иностранству.

Самим тим руски већински власник НИС-а испуњава све преостале обавезе по купопродајном уговору. Да ли постоји сигурност да ће пројекат бити завршен, с обзиром на нестабилну ситуацију на тржишту?

Што се тиче наших обавеза, које имамо према купопродајном уговору, тренутно смо их не само испунили, већ и знатно превазишли. Изградња постројења за дубоку прераду није везана за уговор. Када смо доносили одлуку о покретању тог пројекта, руководили смо се искључиво економским полазиштима да капацитети прераде у НИС-а треба да буду конкурентни на европском нивоу. Што се тиче финансирања пројекта, ту не видим никакве проблеме, средства за његову реализацију укључена су у буџет и сигуран сам да ће све бити завршено у року, без обзира на могуће негативне спољне факторе.

Постоји још једна кључна актива, чија судбина није до краја решена – „Петрохемија”. Од када сте почели рад у Србији, Влада Србије лобира да купите „Петрохемију”. Уместо тога, ви сте постали један од најважнијих акционара компаније, и на тај начин конвертирали акумулиране дугове пред НИС-ом?

Да, ми схватамо од коликог је значаја та компанија за привреду Србије, због тога је током низа година подржавамо. У склопу споразума са Владом Србије, НИС снабдева „Петрохемију” сировинама – примарним бензином. Појачали смо менаџерски корпус „Петрохемије”, ангажовавши стручњаке који су стекли радно искуство у међународним компанијама.

Да ли сте задовољни сарадњом са мањинским власником – Владом Србије?

НИС је прави пример успешне сарадње акционара, у нашем случају то су „Гаспромњефт” и Влада Србије. Такође представља образац ефикасне стратешке сарадње између Русије и Србије у енергетској сфери. Све важне одлуке протеклих година доношене су на основу договора главних акционара, уз схватање значајне улоге коју НИС игра у привреди Србије. Наш заједнички рад сведочи да је за Србију „Гаспромњефт” сигуран партнер у развоју енергетског сектора, док је „Гаспромњефт” у Србији – платформа за развој. Ту сарадњу ћемо јачати. Одговор је, дакле, очигледан – задовољни смо узајамном сарадњом са Владом Србије.

„Гаспромњефт” своју делатност у Србији не ограничава искључиво бизнис пројектима. Издвојена су велика средства за Храм Светог Саве. Колико је новца већ уложено у храм?

Од 2009. године уложили смо у социјалне, културне и спортске пројекте на територији Србије 37 милиона евра, од којих је четири милиона евра издвојено за израду мозаичне декорације куполе Храма Светог Саве. Ми знамо колико је изградња храма важна за српски народ, па је зато тај пројекат важан и за нас. Он ће засигурно постати симбол српско-руског пријатељства. Данас су мозаични радови на куполи завршени и ми се надамо да ће већ почетком следеће године тај део храма заблистати свом својом велелепношћу.

Компанија пружа спонзорску подршку ФК Црвена звезда. Како гледате на даљу сарадњу?

Ми већ седам година не само да подржавамо професионални тим Црвена звезда, већ помажемо и у васпитавању младих талената српског фудбала. То је највеће улагање у спорт Србије последњих година. А за нас, имајући у виду популарност Звезде у земљи, то је и ефикасан маркетиншки пројекат. Наставићемо сарадњу са Црвеном звездом. Честитамо тиму на пласману у плеј-оф Европске лиге и желимо му успех и у европским куповима и у домаћим такмичењима.

У којој сте мери задовољни радом новог менаџмента НИС-а?

Најбоља оцена рада менаџера јесу високи показатељи делатности компаније, како оперативни, тако и финансијски. НИС наставља да доноси добит акционарима и да ефикасно остварује стратешке пројекте, одржавајући при томе висок ниво корпоративног управљања. И претходно руководство НИС-а пратило је, а и садашње руководство прати стратегију компаније коју су усвојили српски и руски акционари.