Реал у гостима код Дена Тане
Један Србин, Ден Тана, стицајем околности, биће на истом задатку – покретање професионалне фудбалске лиге у САД - са једним од најконтроверзнијих спортских функционера Америке у прве две деценије после Другог светског рата – Вилијамом Д. Коксом. Оно што последњих година гледамо сваког лета, гостовања највећих европски клубова у Америци, Кокс је патентирао 1961. године. А убрзо је исту ствар радио и Ден Тана.
– Кад смо мој партнер из Лос Анђелеса Жан Леон и ја први пут отишли у Фудбалски савез САД, у Њујорку, упознали смо Билија Кокса, једног од ретких у тадашњем сокеру који је био рођени Американац – говори некадшњи председник Црвене звезде Ден Тана. - Импресионирао нас је. Био је из врло богате фамилије, школован на Јејлу. Морао је да изађе из безбола силом прилика. Пошто се кладио на једну утакмицу свог клуба, Филаделфије Филис. Променио је главног пичера и узео велики новац. То су илегалне кладионице, где се кладиш са букијима. Није се кладио Кокс, већ је дао тројици паре да се кладе у његово име. Многи су се заинатили да пронађу ко стоји иза тога. Двојица букија нису признала, али један јесте...
Кокс вероватно никада не био ушао у фудбал, да није било тог случаја из 1943. године. Генерални менаџер Филаделфије Стенли Харис га је пријавио комесару Професионалне безбол лиге Кенсоуу Лендису (први комесар лиге у њеној историји и дугогодишњи судија Савезног суда), пошто је добио информацију да се кладио на утакмицу свог клуба. Тако је Кокс крајем 1943. постао први функционер у историји безбола који је доживотно суспендован.
– После је Кокс доста путовао Европом, али је жарко желео да се врати у спорт. Једини спорт у који је могао да се врати био је сокер (фудбал), пошто Американци ту нису владали, већ странци. Кад смо се упознали, оне године кад је Џон Кенеди изабран за председника, дошао је у Фудбалски савез САД са идејом да преко лета доводи разне клубове из Европе, Јужне Америке, Централне Америке и Азије и да прави турнире. Први је одржан на стадиону на Рендалс Ајланду, на острвцету крај Њујорка. Имао је уговор са Савезом да 12 одсто прихода даје њима, са идејом да му дају право да формира прву професионалну лигу сокера (фудбала) у САД.
Пошто се Дену Тани и Жану Леону допала Коксова идеја, тражио им је у мају 1961. године 25.000 долара за права да прошире летњу лигу у Калифорнију. Примера ради, најбољи шкотски фудбалер Денис Лоу је негде у то време (1962) потписао један од највећих уговора у Европи, када је прешао из Торина у Манчестер јунајтед за 115.000 фунти (око 350.000 долара у то време).
– Нисмо пристали на Коксову понуду, јер то су биле велике паре у то време, без обзира на то што је био спреман да нам пошаље неке јаке европске клубове. Жан је тада дошао на идеју да доведемо Реал из Мадрида који је претходне године у Глазгову, победио у финалу Купа шампиона Ајнтрахт са 7:3. Сви смо то гледали, била је феноменална утакмица. Пушкаш је постигао четири гола, Ди Стефано три. Кокс није имао контакт са Реалом. Доводио је у Њујорк клубове који су коштали од три до пет хиљада по утакмици. Реал је тражио 25.000. Позовемо ми Реал, и они пристану. Нисмо никоме јавили ништа. Дошли су на четири дана, сместили смо их у хотелу „Хилтон” на Беверли Хилсу, јер су тако тражили. Захтевали су и да на сваком столу буде максимум четири играча и флаша најбољег црвеног вина.
Тана и Леон су планирали да Реалу супротставе један од два највећа мексичка клуба Гвадалахару или Клуб Америка, јер би то гарантовало више од 60.000 продатих улазница на стадиону „Колосеум” (домаћин Олимпијских игара у Лос Анђелесу 1932).
- Тада су улазнице коштале од три до пет долара и имали бисмо лепу зараду. Оба клуба су хтела да дођу, међутим, Савез је рекао да немамо права каква има Кокс за Њујорк, али да можемо са својим тимом Скотс јунајтедом да дочекамо Реал. Пошто је гостовање већ било заказано, нисмо имали куд. Реал нас је победио са 9:0. Имали смо пола стадиона, око 35.000 људи, што је било довољно да покријемо трошкове. Жан се ипак наљутио, као темпераментан Шпанац, и рекао ми: „Не могу да се борим са овим ликовима у савезима и подсавезима, јер они су непријатељи фудбала!” Сложио сам се с њим, али нисам устукнуо. Упркос несугласицама са Коксом морам да признам да је урадио много за популаризацију фудбала у Америци.
Сутра: Црвена звезда стиже у Холивуд
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
