Real u gostima kod Dena Tane

Koks verovatno nikada ne bio ušao u fudbal, da nije bilo tog slučaja iz 1943. godine. Generalni menadžer Filadelfije Stenli Haris ga je prijavio komesaru Profesionalne bezbol lige Kensouu Lendisu (prvi komesar lige u njenoj istoriji i dugogodišnji sudija Saveznog suda), pošto je dobio informaciju da se kladio na utakmicu svog kluba. Tako je Koks krajem 1943. postao prvi funkcioner u istoriji bezbola koji je doživotno suspendovan.

– Posle je Koks dosta putovao Evropom, ali je žarko želeo da se vrati u sport. Jedini sport u koji je mogao da se vrati bio je soker (fudbal), pošto Amerikanci tu nisu vladali, već stranci. Kad smo se upoznali, one godine kad je Džon Kenedi izabran za predsednika, došao je u Fudbalski savez SAD sa idejom da preko leta dovodi razne klubove iz Evrope, Južne Amerike, Centralne Amerike i Azije i da pravi turnire. Prvi je održan na stadionu na Rendals Ajlandu, na ostrvcetu kraj Njujorka. Imao je ugovor sa Savezom da 12 odsto prihoda daje njima, sa idejom da mu daju pravo da formira prvu profesionalnu ligu sokera (fudbala) u SAD.

Pošto se Denu Tani i Žanu Leonu dopala Koksova ideja, tražio im je u maju 1961. godine 25.000 dolara za prava da prošire letnju ligu u Kaliforniju. Primera radi, najbolji škotski fudbaler Denis Lou je negde u to vreme (1962) potpisao jedan od najvećih ugovora u Evropi, kada je prešao iz Torina u Mančester junajted za 115.000 funti (oko 350.000 dolara u to vreme).

– Nismo pristali na Koksovu ponudu, jer to su bile velike pare u to vreme, bez obzira na to što je bio spreman da nam pošalje neke jake evropske klubove. Žan je tada došao na ideju da dovedemo Real iz Madrida koji je prethodne godine u Glazgovu, pobedio u finalu Kupa šampiona Ajntraht sa 7:3. Svi smo to gledali, bila je fenomenalna utakmica. Puškaš je postigao četiri gola, Di Stefano tri. Koks nije imao kontakt sa Realom. Dovodio je u Njujork klubove koji su koštali od tri do pet hiljada po utakmici. Real je tražio 25.000. Pozovemo mi Real, i oni pristanu. Nismo nikome javili ništa. Došli su na četiri dana, smestili smo ih u hotelu „Hilton” na Beverli Hilsu, jer su tako tražili. Zahtevali su i da na svakom stolu bude maksimum četiri igrača i flaša najboljeg crvenog vina.

Tana i Leon su planirali da Realu suprotstave jedan od dva najveća meksička kluba Gvadalaharu ili Klub Amerika, jer bi to garantovalo više od 60.000 prodatih ulaznica na stadionu „Koloseum” (domaćin Olimpijskih igara u Los Anđelesu 1932).

- Tada su ulaznice koštale od tri do pet dolara i imali bismo lepu zaradu. Oba kluba su htela da dođu, međutim, Savez je rekao da nemamo prava kakva ima Koks za Njujork, ali da možemo sa svojim timom Skots junajtedom da dočekamo Real. Pošto je gostovanje već bilo zakazano, nismo imali kud. Real nas je pobedio sa 9:0. Imali smo pola stadiona, oko 35.000 ljudi, što je bilo dovoljno da pokrijemo troškove. Žan se ipak naljutio, kao temperamentan Španac, i rekao mi: „Ne mogu da se borim sa ovim likovima u savezima i podsavezima, jer oni su neprijatelji fudbala!” Složio sam se s njim, ali nisam ustuknuo. Uprkos nesuglasicama sa Koksom moram da priznam da je uradio mnogo za popularizaciju fudbala u Americi.

Sutra: Crvena zvezda stiže u Holivud