Брисел покренуо „нуклеарну опцију” против Пољске
Први пут у историји ЕУ, званични Брисел покренуо је такозвану „нуклеарну опцију”, односно поступак за активирање члана седам Лисабонске повеље, којим би Пољској због најављених реформи правосуђа у тој земљи теоријски могло бити ускраћено право гласа у Савету Европе, уведене санкције, одузета финансијска помоћ, уз излагање баснословном парничењу пред Европским судом правде.
Пољска је највећи прималац развојне помоћи унутар ЕУ: Брисел је Варшави до 2021. године за те сврхе наменио 229 милијарди евра, наводи агенција Блумберг.
На препоруку Венецијанске комисије, правносаветодавног тела Европске комисије (ЕК), Брисел је Варшаву оптужио да тамошње најављене правосудне реформе представљају „јасан ризик од озбиљног кршења владавине закона у Пољској”, наводи се у саопштењу ЕК.
„Правосудне реформе у Пољској значе да је правосуђе у тој држави сада под политичком контролом владајуће већине. У одсуству независног судства, постављају се озбиљна питања о ефективној могућности примене ЕУ закона”, прецизирала је ЕК.
„Ово је тежак дан за Европу”, оценио је Жан-Клод Јункер, председник ЕК, након седнице на којој је донета двофазна одлука о случају Пољске.
ЕК је Пољској понудила рок од највише три месеца да одустане од реформи судства. Ако се Варшава оглуши, ЕК би тражила од чланица ЕУ да се гласањем изјасне о покретању поступка против Пољске.
„Приступио сам одлуци тешка срца”, признао је Франс Тимерманс, заменик председника ЕК, који је током протекле две године водио мукотрпне преговоре са владом у Варшави и Јарославом Качињским, водећим идеологом владајуће популистичке партије Право и правда.
„Спремни смо дан и ноћ за дијалог са Варшавом”, додао је Тимерманс, истичући да ЕК као гарант права у ЕУ „има строгу обавезу да делује”.
„Уколико се примена владавине права потпуно препусти појединачним државама чланицама, патиће читава ЕУ”, оценио је Тимерманс.
Варшава је сместа одбацила оптужбе Брисела.
„Одлука Брисела о активирању члана седам Лисабонске повеље није добронамерна и незаслужена је. То је искључиво политичка одлука”, изјавио је портпарол партије Право и правда Беата Мажурек.
Централноевропске берзе нису се потресле због одлуке Брисела да истури Пољску на политички зид срама. Индекси берзи у Будимпешти и Прагу постигли су највишу вредност од 29. новембра, и то махом након вести о великим пореским реформама у САД. Пољска валута злот ојачала је за 0,1 одсто, јавио је Ројтерс.
„Очигледно је да ће се политичка олуја наставити, берзе ипак рачунају да ће пољски злот средњорочно ојачати због робусног привредног раста Пољске, врло стабилног тржишта рада и раста инфлације”, пренела је британска агенција. Пољски злот је уз чешку корону најјача валута економија у успону, истакао је Блумберг.
Матеуш Моравијецки, нови премијер Пољске, још је прошле седмице, оцењујући да ће ЕК највероватније активирати члан седам Лисабонске повеље, упозорио да „Варшава неће узмаћи пред претњама Брисела”. На таласу сличног неузмицања од даље конфронтације једне од највећих чланица ЕУ са Бриселом, делује као да је и најновија изјава пољског председника Анджеја Дуде да подржава реформе правосуђа (летос је уложио вето на део претходног предлога тог пакета закона).
Што се Брисела тиче, сценарио наставка директног судара са Варшавом у домену је непредвидивог. Ако Варшава у следећа три месеца не одустане од правосудних реформи, ЕК ће владама чланица ЕУ препоручити да активирају члан седам, и то у два круга гласања.
Да би поступак био доведен до краја, неопходна је једногласна одлука чланица ЕУ.
Како сада ствари стоје, таква одлука неће бити донета.
„Мађарска никада неће гласати против Пољске у ЕУ”, најавио је Виктор Орбан, премијер Мађарске, и пре одлуке ЕК.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
