Сутра свечано затварање Хашког суда

Међународни суд за ратне злочине у бившој Југославији биће сутра званично затворен на свечаности у Хагу.

Свечаном затварању Хашког трибунала, која ће бити одржана у Сали витезова у оквиру холандског парламента, присуствоваће краљ Холандије Вилем-Александер и генерални секретар УН Антонио Гутереш.

На затварање су позване и све бивше судије и тужиоци Трибунала, представници других међународних судова и организација, дипломатски изасланици држава, као и чланови удружења жртава ратова у бившој Југославији.

Од оснивања, у мају 1993, Трибунал је за ратне злочине оптужио укупно 161 особу и све су биле приведене суду.

Осуђено је 90 оптужених, ослобођено их је 19, а поступци против 37 особа су били прекинути или су оптужнице повучене.

Двојици оптужених поново се суди пред судским Механизмом, правним наследником Трибунала.

Осуђени пред Трибуналом служе казне у 14 европских земаља - Норвешкој, Шведској, Финској, Естонији, Данској, Пољској, Немачкој, Белгији, Великој Британији, Француској, Италији, Аустрији, Шпанији и Португалији.

Пред Трибуналом је у протекле 24 године исказ дало 4.650 сведока током укупно 10.800 дана суђења. Записници са суђења имају 2,5 милиона страница.

Трибунал је предмете против 13 оптужених уступио државама бивше Југославије - 10 БиХ, два Хрватској и један Србији.

После затварања Трибунала, жалбене поступке у процесима против Радована Караџића, Ратка Младића и Војислава Шешеља наставиће судски Механизам у Хагу.

Хронологија рада Хашког трибунала

25. мај 1993. - Савет безбедности УН резолуцијом основао Међународни кривични суд за злочине у бившој Југославији.

7. новембар 1994. - Хашки трибунал подигао прву оптужницу због злочина над несрбима против Драгана Николића званог Јенки, команданта логора Сушица у Власеници.

16. Новембра 1995. - Трибунал оптужио председника Републике Српске Радована Караџића и команданта Војске РС Ратка Младића за геноцид у Сребреници у јулу те годне.

7. мај 1996. - Почело прво суђење босанском Србину Душку Тадићу, оптуженом за злочине у логору Омарска код Приједора, где су хиљаде Муслимана и Хрвата биле заточене.

6. јул 1996. - Истражитељи хашког тужилаштва почињу обимне ексхумације масовних гробница крај Сребренице.

29. новембра 1996. - Бивши припадник ВРС Дражен Ердемовић пред Хашким трибуналом признаје кривицу за учешће у масовним стрељањима сребреничких Муслимана у јулу 1995. То је прво признање кривице пред Трибуналом.

6. фебруара 1997. - Италија, као прва земља, уговором преузима обавезу да прихвата на издржавање казне особе које Хашки трибунал осуди. До 2013. такав уговор потписало је још 16 европских земаља.

16. новембар 1998. - Прво хапшење оптуженог које су, по налогу Триубнала, извеле међународне снаге у Хрватској. Ухапшен је Славко Докмановић, бивши градоначелник Вуковара, оптужен за злочине над Хрватима у том граду.

16. новембар 1998. - Трибунал изриче прву пресуду у процесу са више оптужених. Због злочина над претежно Србима у логору Челебићи код Коњица, Хазим Делић је осуђен на 18 година затвора, Есад Ланџо на 15 година, а Здравко Муцић на 9 година затвора. Зејнил Делалић је ослобођен.

24. мај 1999. - Трибунал подиже оптужницу против председника СР Југославије Слободана Милошевића због злочина на Косову. То је прва оптужница коју је један међународни суд подигао против шефа неке државе.

25. јун 1999. - Трибунал почиње обимну истрагу о злочинима на Косову.

20. март 2000. - Почиње прво суђење искључиво за сексуално насеље над женама. Припадници ВРС и паравојних формација Радомир Ковач, Драгољуб Кунарац и Зоран Вуковић оптужени су, по први пут у међународном праву, за „сексуално поробљавање као злочин против човечности”.

29. јун 2001. - Бивши председник Србије и СРЈ Слободан Милошевић, оптужен за ратне злочине на Косову, смештен у притвор Трибунала, пошто су га ухапсиле и у Хаг изручиле власти Србије.

2. август 2001. - Прва пресуда којом је Трибунал утврдио да је у Сребреници почињен геноцид. Генерал ВРС Радислав Крстић осуђен је на 46 година затвора због сребреничког геноцида. Апелационо веће Трибунала је, међутим, 19. априла 2004. генерала Крстића правоснажно осудило на 35 година затвора због „помагања и подржавања геноцида”.

8. новембар 2001. - Трибунал оптужио Слободана Милошевића за ратне злочине у Хрватској.

27. новембар 2011. - Трибунал оптужио Милошевића за геноцид у БиХ.

12. фебруар 2002. - Почело је суђење Слободану Милошевићу, оптуженом за ратне злочине на Косову и у Хрватској и геноцид у БиХ.

2. октобар 2002. - Бивша председница РС Биљана Плавшић признала је пред Трибуналом кривицу за прогон Муслимана и Хрвата широм БиХ, 1992-95.

4. децембар 2003. - Бивши адмирал ЈНА Миодраг Јокић признао је кривицу за гранатирање Дубровника у децембру 1991.

27. Јануар 2004. - Бивши премијер самопрокламоване Републике Српске Крајине Милан Бабић признао је кривицу за прогон Хрвата.

31. децембар 2004. - Тужилаштво подноси на потврђивање последње оптужнице. Трибунал је, током свог постојања, оптужио укупно 161 особу са простора бивше Југославије.

15. март 2005. - Трибунал уступа прве предмете суду за ратне злочине у БиХ. Судовима у БиХ, Србији и Хрватској уступљено је, затим, укупно осам предмета против 13 особа.

15. марта 2005. - Трибунал подиже оптужницу против бившег министра унутрашњих послова Македоније Љубета Бошковског и полицајца Јохана Тарчуловског због злочина над Албанцима.

30. новембар 2005. - Трибунал је изрекао прву пресуду за злочине на Косову. Бивши регионални заповедник ОВК Фатмир Љимај и њему подређени Исак Муслију ослобођени су кривице за злочине над Албанцима и Србима у логору Лапушник 1998. Харадин Баљај је осуђен на 13 година затвора.

6. март 2006. - Милан Бабић починио је самоубиство вешањем у својој ћелији у притвору Трибунала у Схевенингену.

11. март 2006. - Бивши председник Србије и СРЈ Слободан Милошевић преминуо је у својој ћелији у притвору Трибунала при крају суђења које је трајало од 2002. Истрага је показала да је Милошевић умро од срчаног удара.

30. новембар 2006. - Трибунал изриче прву правоснажну пресуду доживотног затвора. Осуђен је бивши генерал ВРС Станислав Галић због гранатирања и снајперисања Сарајева 1992-95.

30. јул 2008. - Бивши председник РС Радован Караџић изручен је Трибуналу, пошто су га у Београду ухапсиле власти Србије.

20. јул 2009. - Трибунал је осудио босанског Србина Милана Лукића на доживотни затвор због убиства више од 130 муслиманских цивила у Вишеграду, 1992. Његов рођак Средоје Лукић осуђен је на 30 година затвора.

26. маја 2011. - Власти Србије ухапсиле су бившег команданта ВРС Ратка Младића, оптуженог за геноцид у Сребреници и ратне злочине широм БиХ. Суђење генералу Младићу почело је 16. маја 2012.

20. јул 2011. - У Србији је ухапшен последњи бегунац од Трибунала - бивши председник РСК Горан Хаџић оптужен за злочине над Хрватима 1991.

16. новембар 2012. - Жалбено веће Трибунала правоснажно је ослободило генерала Хрватске војске Анта Готовину кривице за прогон Срба из Книнске крајине током операције Олуја. Првостепеном пресудом, изреченом 15. априла 2011, Готовина је био осуђен на 24 године затвора.

29. новембар 2012. - Бивши заповедник ОВК Рамуш Харадинај, после поновљеног суђења, по други пут ослобођен кривице за злочине над Албанцима и Србима у Метохији, 1998. Трибунал је Харадинаја ослободио кривице и након првог процеса 21. јула 2010, али је после жалбе тужилаца суд наложио да се суђење понови.

28. Фебруар 2013. - Апелационо веће Трибунала правоснажно је ослободило бившег начелника Генералштаба ВЈ Момчила Перишића кривице за злочине у Хрватској и БиХ. Првостепеном пресудом, изреченом 6. септембра 2011, генерал Перишић је био осуђен на 27 година затвора.

23. јануар 2014. - Апелационо веће Трибунала правоснажно је осудило четворицу политичких, полицијских и војних званичника СР Југославије и Србије због прогона Албанаца са Косова, 1999. Бившем потпредседнику владе СРЈ Николи Шаиновићу изречена је казна од 18 година затвора, командант Треће армије ВЈ Небојша Павковић осуђен је на 22 године затвора, полицијски генерал Сретен Лукић на затворску казну од 20 година, а командант Приштинског корпуса Владимир Лазаревић на 14 година затвора. Том пресудом смањене су првостепене казне, изреченом 26. фебруара 2009. Шаиновићу и Лукићу, који су били осуђени на по 22 године затвора, као и Лазаревићу коме је изречена казна од 15 година затвора. Првостепеном пресудом, бивши председник Србије Милан Милутиновић је ослобођен кривице. Бивши начелник Генералштаба ВЈ Драгољуб Ојданић није се жалио на првостепену казну од 15 година затвора.

30. јануар 2015. - Трибунал је правоснажно на доживотни затвор због геноцида у Сребреници осудио официре ВРС Љубишу Беару и Вујадина Поповића.

8. април 2015. - За геноцид у Сребреници правоснажно је осуђен и генерал ВРС Здравко Толимир.

15. децембар 2015. - Жалбено веће Трибунала поништило је првостепену ослобађајућу пресуду бившем шефу Службе државне безбедности Србије Јовици Станишићу и његовом помоћнику Франку Симатовићу-Френкију, оптуженим за злочине у Хрватској и БиХ, 1991-95. Веће је наложило да суђење Станишићу и Симатовићу буде поновљено пред судским Механизмом, правним наследником Трибунала.

24. марта 2016. - Првостепено веће Трибунала неправоснажно је осудило бившег председника РС Радована Караџића на 40 година затвора, прогласивши га кривим за геноцид у Сребреници, прогон несрба широм БиХ, гранатирање Сарајева и узимање војника Унпрофора за таоце, 1992-95. Караџић је ослобођен оптужбе за геноцид у још шест босанских општина.

31. марта 2016. - Трибунал је неправоснажно ослободио кривице лидера Српске радикалне странке Војислава Шешеља, оптуженог за злочине у Хрватској, Војводини и БиХ, 1991-93. У притвору Трибунала, Шешељ је био од 24. фебруара 2003. када се добровољно предао, до новембра 2014. када је због болести пуштен на привремену слободу у Србији.

22. новембар 2017. - Генерал Ратко Младић првостепеном пресудом осуђен је на доживотни затвор због геноцида у Сребреници, прогона несрба широм БиХ; гранатирања и снајперисања Сарајева и узимања војника Унпрофора за таоце, 1992-95. Трибунал је Младића ослободио кривице по оптужби за геноцид у још шест босанских општина.

29. новембар 2017. - Генерал снага босанских Хрвата Слободан Праљак починио је самоубиство у судници Трибунала тако што је испио отров, непосредно пошто му је апелационо веће потврдило казну од 20 година затвора због злочина над Муслиманима, 1993-94. Казна од 25 година потврђена је лидеру босанских Хрвата Јадранку Прлићу, а на вишегодишњи затвор осуђена су још четворица саоптужених.

21. децембар 2017. - Трибунал треба да буде свечано затворен. Жалбене поступке у процесима Радовану Караџићу, Ратку Младићу, Војиславу Шешељу, као и поновљено суђење Јовици Станишићу и Франку Симатовићу окончаће судски Механизам, Трибуналов правни наследник. (Бета)