Европски ударац „таксију за плићи џеп”
У последњој рунди вишегодишње судске битке европски таксисти су победили амерички „такси за плићи џеп”, како се популарно назива „Убер”. Највиши европски суд је донео коначну пресуду да делатност повезивања појединаца са возачима који нису професионалци спада у саобраћајну услугу и да „Убер” није само „технолошка платформа”, како је тврдила америчка компанија. Због тога подлеже истим правилима као такси компаније, па чланице ЕУ могу да пропишу услове за пружање тих услуга, образлаже се у пресуди Европског суда правде која би, како се оцењује, могла да промени пословање „Убера” широм Европе.
Пресуда се односи на услугу „уберпоп” која преко мобилне апликације повезује путнике и возаче који нису професионалци и већ годинама је спорна у многим чланицама ЕУ, укључујући Француску, Шпанију и Белгију.
На неким од ових тржишта „Убер” се у међувремену прилагодио локалним законима и преоријентисао само на „уберикс”, који подразумева ангажовање регистрованих возача. Зато је у првом реаговању компанија основана 2009. у Сан Француску навела да пресуда не мења много постојеће стање у већини земаља ЕУ у којима већ послује у оквиру закона о саобраћају. Ипак, изражено је жаљење због чињенице да милиони Европљана и даље немају „поуздану и приступачну вожњу притиском на екран мобилног телефона”. Из Данске се пролетос повукао после четири године због усвајања закона о такси превозу по ком сва возила морају да имају таксиметре и сензоре.
Обавезујућа пресуда на коју није могуће уложити жалбу представља кулминацију вишегодишњег сукоба „Убера” са европским такси удружењима која су често блокирала саобраћај у знак протеста због конкуренције која им преотима муштерије а не подлеже истим строгим прописима. Пресуда је донета на основу жалбе удружења таксиста Барселоне који су 2014. затражили мишљење да ли активности шпанског „Убера” представљају обмањујућу праксу и нелојалну конкуренцију. Шпански суд је затражио мишљење највише европске судске инстанце о томе да ли америчка компанија пружа услугу саобраћаја, информационог друштва или комбинацију обе.
Ово је и прва пресуда коју је суд ЕУ донео о томе како апликације попут „Убера” треба да буду третиране. Као таква је важан преседан у технолошкој индустрији и наговештај тога како би слични сервиси могли да буду регулисани. „Уберов” пословни модел типичан је пример такозване економије дељења која се не заснива на поседовању. Глобално популарни такси нема ниједно возило, као што ни сервис за смештај „Ербиендби” не поседује апартмане, али повезује власнике станова са туристима.
Овај модел је недовољно регулисан и са становишта радничких права. „Уберу” је недавно у Британији одбијена жалба пошто је суд потврдио да његови возачи нису самостални предузетници под уговором, већ да имају статус запослених, што им даје право на бенефиције попут плаћеног одмора. То би могло да значи нове тужбе за компанију која и даље послује без профита, рачунајући на издашност инвеститора и њихову процену да ће им се улагање исплатити. Ако у цену вожње буду укалкулисани и трошкови за раднике, као и ПДВ јер после пресуде „Убер” званично постаје превозник, то ће знатно поскупети услугу, а цена је истицана као главна предност.
„Уберу” су најчешће приговарали непоузданости возача јер не спроводи довољно строге безбедносне контроле. У неким земљама је дошао под лупу после случајева силовања и других криминалних активности. Прошлог викенда је за убиство британске дипломаткиње у Либану осумњичен шофер „Убера” који је наводно већ имао досије. Имиџ је нарушен и недавним открићем да су, уместо да обавесте надлежне да су компромитовани подаци 57 милиона корисника, менаџери потплатили хакере да заташкају скандал.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


