Evropski udarac „taksiju za plići džep”

Na nekim od ovih tržišta „Uber” se u međuvremenu prilagodio lokalnim zakonima i preorijentisao samo na „uberiks”, koji podrazumeva angažovanje registrovanih vozača. Zato je u prvom reagovanju kompanija osnovana 2009. u San Francusku navela da presuda ne menja mnogo postojeće stanje u većini zemalja EU u kojima već posluje u okviru zakona o saobraćaju. Ipak, izraženo je žaljenje zbog činjenice da milioni Evropljana i dalje nemaju „pouzdanu i pristupačnu vožnju pritiskom na ekran mobilnog telefona”. Iz Danske se proletos povukao posle četiri godine zbog usvajanja zakona o taksi prevozu po kom sva vozila moraju da imaju taksimetre i senzore.

Obavezujuća presuda na koju nije moguće uložiti žalbu predstavlja kulminaciju višegodišnjeg sukoba „Ubera” sa evropskim taksi udruženjima koja su često blokirala saobraćaj u znak protesta zbog konkurencije koja im preotima mušterije a ne podleže istim strogim propisima. Presuda je doneta na osnovu žalbe udruženja taksista Barselone koji su 2014. zatražili mišljenje da li aktivnosti španskog „Ubera” predstavljaju obmanjujuću praksu i nelojalnu konkurenciju. Španski sud je zatražio mišljenje najviše evropske sudske instance o tome da li američka kompanija pruža uslugu saobraćaja, informacionog društva ili kombinaciju obe.

Ovo je i prva presuda koju je sud EU doneo o tome kako aplikacije poput „Ubera” treba da budu tretirane. Kao takva je važan presedan u tehnološkoj industriji i nagoveštaj toga kako bi slični servisi mogli da budu regulisani. „Uberov” poslovni model tipičan je primer takozvane ekonomije deljenja koja se ne zasniva na posedovanju. Globalno popularni taksi nema nijedno vozilo, kao što ni servis za smeštaj „Erbiendbi” ne poseduje apartmane, ali povezuje vlasnike stanova sa turistima.

Ovaj model je nedovoljno regulisan i sa stanovišta radničkih prava. „Uberu” je nedavno u Britaniji odbijena žalba pošto je sud potvrdio da njegovi vozači nisu samostalni preduzetnici pod ugovorom, već da imaju status zaposlenih, što im daje pravo na beneficije poput plaćenog odmora. To bi moglo da znači nove tužbe za kompaniju koja i dalje posluje bez profita, računajući na izdašnost investitora i njihovu procenu da će im se ulaganje isplatiti. Ako u cenu vožnje budu ukalkulisani i troškovi za radnike, kao i PDV jer posle presude „Uber” zvanično postaje prevoznik, to će znatno poskupeti uslugu, a cena je isticana kao glavna prednost.

„Uberu” su najčešće prigovarali nepouzdanosti vozača jer ne sprovodi dovoljno stroge bezbednosne kontrole. U nekim zemljama je došao pod lupu posle slučajeva silovanja i drugih kriminalnih aktivnosti. Prošlog vikenda je za ubistvo britanske diplomatkinje u Libanu osumnjičen šofer „Ubera” koji je navodno već imao dosije. Imidž je narušen i nedavnim otkrićem da su, umesto da obaveste nadležne da su kompromitovani podaci 57 miliona korisnika, menadžeri potplatili hakere da zataškaju skandal.