Старе куће кречене у бело

Кажу да свако сећање на детињство води до кућног прага. Слободан Јелисавчић је остао и без њега и без куће, још као дете, у родном Острошцукод Мостара, када је вода из Јабланице због градње хидроцентрале преплавила родитељско двориште. Из куће је последњи пут изашао кроз прозор, заједно са родитељима, ушао у чамац који им је стигао у помоћ, и одвеслао заувек из свог села.

Данас је педесетпетогодишњак, од 1961. године живи у Параћину, ради у општинској Дирекцији за изградњу, и обилази околна села сликајући фотоапаратом занимљиве људе и догађаје. Највише од свега воли да фотографише старе и трошне сеоске куће које жели да сачува од заборава пре него што се уруше и нестану, „кад већ своју није могао”, како каже.

(/slika2)- Радим на одржавању јавних комуналних објеката, знакова, путева, речних корита, семафора... Задужен сам да сав путни инвентар одржавам у исправном стању, у сва 33 параћинска села. Зато сам често на терену, сусрећем се са старим људима и старим кућама, разним догађајима и појавама и захваљујући томе што волим фотографије, успео сам до сада да снимим сто хиљада фотографија. Мој пријатељ Боривоје Радић, који живи у Швајцарској, и ја дошли смо на идеју да од свих тих фотографија направимо интернет презентацију о нашем крају, како би занимљивости о њему могле да буду виђене и у иностранству. Сајт је видело до сада 60.000 посетилаца из 79 земаља, од Немачке до Судана и Новог Зеланда. Они нам се јављају и захваљују што смо направили тако идиличан сајт, и то уз музичку пратњу која свакога, кад га ухвати носталгија, може и развеселити и ражалостити, каже Слободан.

Сајт paracin-online.com није професионалан, Слободан и Боривоје су га сами финансирали, а с обзиром да треба обилазити села и правити фотографије, то кошта и времена и новца. Јелисавчић каже да је до сада за ово своје задовољство издвојио око три хиљаде евра сопствених пара.

Наравно, и догађаји са терена током свих ових година су занимљиви, а многи се препричавају као анегдоте. Сељани су углавном гостољубиви и помажу му да направи што бољу интернет презентацију, али има и оних који су и помало сумњичави. Од Слободана највише зазиру они које раде у иностранству и имају велике куће. Плаше се да ће својим фотоапаратом да им „баци чини”, или га оптужују да слика њихове огромне грађевине да би их лакше покрао кад оду тамо где раде.

(/slika3)Наш саговорник каже да није професионални фотограф и да не сналази се најбоље у најновијим технологијама дораде фотографија у такозваном фото-шопу. „ Милије му је, каже, да чучи испод кишобрана и да чека муњу на облачном небу него да је доцртава у фото-шопу...”

За свој хоби користио је разна превозна средства - путовао је и колима, и трактором, скелама, све укупно, рачуна, да је прешао око 1.300 километара. Због такве упорности питали су га и да ли ради за НАТO, али он увек има један те исти одговор: „Многе сеоске куће нестају, и стари људи са њима. Хтео сам да их забележим да деца знају како је село некад изгледало.”