Недеља, 05.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа
СРБИ И СОКЕР: ПОЛА ВЕКА СЕВЕРНОАМЕРИЧКЕ ПРОФИ ЛИГЕ У ФУДБАЛУ (5)

Наши Клиперси први шампиони Америке

Клуб из Сан Франциска, са стручним тандемом Обрадовић-Топлак и још деветорицом југословенских играча, победио у финалу 1967. екипу Балтимора
Наши Клиперси први шампиони Америке
Из Београда по историјску титулу у Америци, са екипом Окланд Клиперса – стоје, слева: Иван Топлак, Селимир Милошевић, Илија Митић, Момчило Гаврић, Аца Обрадовић, седе: Боро Бабић, Мирко Стојановић и Милан Чоп (Фотодокументација породице Обрадовић)

„Лос Анђелес тајмс” је у једном броју из 1975. године подсетио на покретање Националне професионалне фудбалске лиге (НПЛС), осам година раније, истакавши и улогу једног Србина у том подухвату. У том тексту каже се, поред осталог, да су „малтене сви бизнисмени умешани у стварање профи сокера у Америци били само пуки навијачи без искуства из фудбала”, као и да је „само један међу њима имао педигре за такве ствари“:

„Највећи недостатак те групе било је то што нису имали појма о самој игри. Највичнији од њих био је Ден Тана, холивудски глумац, који је формирао лосанђелеску групацију НПСЛ-а. Као тинејџер, под именом Добривоје Танасијевић, био је у Црвеној звезди пре но што се отиснуо у интернационалну каријеру, што га је напослетку довело до Лос Анђелеса”.

-Кад нас је власник Лејкерса Кент Кук насамарио и преузео права за оснивање профи фудбалске лиге у САД и Канади, одлучили смо да идемо до краја. Да покренемо лигу пре њега и покажемо да смо ми ти који су прави људи за то – подсећа Ден Тана на преломну 1967. годину. – Иако су говорили да је наша лига незаконита, подржало нас је Удружење светских играча (ФИФПро). Због страха од евентуалних казни, отказало нам је пет клубова у последњи час, па смо остали са само девет. Недостајао нам је један да бисмо имали по пет на Истоку и Западу. Онда смо позвали двојицу богаташа из Тексаса за које смо знали да су били спремни да покрену клуб у Сан Франциску.

Ден Тана је за кратко време успео да обезбеди Двојици Тексашана (Џозеф О` Нил, Х. Т. Хилијард) и играче и стручни штаб. Кренуо је од једног од најутицајнијих људи у нашем фудбалу Аце Обрадовића који је крајем 1966, одлуком Градског комитета комуниста Београда, био склоњен из Црвене звезде.

- Аца Обрадовић ме је и пре тога молио да га доведем у Америку, али власници новог клуба поставили су као први услов познавање енглеског – говори Тана. - Аца је у то време у Југославији издржавао трећу доживотну казну забране бављења фудбалом, пошто су му претходна два пута опростили. Успео сам да наговорим људе из Сан Франциска и потписали смо уговор с њим у хотелу „Метропол” у Београду. Пошто није говорио енглески, предложио је да доведемо Ивана Топлака, па је Аца био спортски директор а Иван тренер.

Иван Топлак, Звездин тренер од 1964. до 1966, каже данас да је то било време великих промена у том клубу (уместо њега је на клупу доведен Миљани Миљанић):

–Кад нас је Ден Тана позвао, неколико играча није много размишљало, јер су по доласку Миљанића изгубили место у тиму. Ја сам из Београда повео петорицу за Америку: из Звезде голмана Стојановића, Чопа и Милошевића, и из ОФК Београда Гаврића и Митића. С нама је кренуо и лекар и масер Бора Бабић. Аца је за кратко време обишао неке европске земље, па затим отишао у Јужну Америку, где је Звезда је била на турнеји. Од ње је успео да добије још пар наших играча. Неке је нашао у Бразилу, Аргентини и тако смо створили клуб који се звао Окланд Клиперс.

Уговори које су Обрадовић и Топлак потписали у „Метрополу” били су на ћирилици, па је због тога било мало проблема у Америци. Али је и то некако прошло. Сан Франциско је имао непуне две недеље да састави тим, подсећа Ден Тана:

- Један од двојице власника, који се звао Тоби, рекао ми је уочи лиге: „Чекај Ден, па овај твој тренер не говори енглески”! Ја му кажем: „Нема везе, ви ћете бити први прваци Америке у фудбалу”. Тако је и било, пошто су Клиперси у финалу савладали Балтимор.

„Гардијан” је недавно, у тексту којим је обележио пола века од покретања профи лиге у Америци, написао и то да су Клиперси „имали среће да ангажују Ацу Обрадовића са искуством из Црвене звезде и репрезентације Југославије”, да је он затим приволео Ивана Топлака за тренера, и да су довели петорицу југословенских играча који су чинили душу тима.

„То нам је дало невероватну предност у односу на остале тимове”, рекао је потпредседник клуба Дерек Лекти. „Многи од њих нису имали појма где да нађу играче, тренере, менаџере, док је он (Обрадовић) био кључ стварања нашег великог и успешног тима”.

Професонална лига почела је 16. априла 1967, када је у једном од пет мечева Танин Лос Анђелес Торос дочекао Њујорк (3:2). Мечеве је преносио Си-Би-Ес. Комесар лиге Кенет Кен Мекер је два дана уочи отварања послао из Њујорка телеграм екипи Тороса, насловљен на тренера Макса Возњака, у којем каже:

„Најлепше жеље поводом отварања Националне професионалне фудбалске лиге. Као и ви дубоко верујем да ће у годинама које долазе 16. април остати упамћен као рођендан Мејџор сокер лиге (домаћег шампионата) у САД и Канади. Нек вам је са срећом и добро играјте”.

Десет клубова који су играли у првој сезони, 1967, били су: Атланта чифс, Балтимор бејс, Чикаго спарс, Лос Анђелес торос, Њујорк џенералс, Окланд клиперс, Филаделфија спартанс, Пицбург фантомс, Сент Луис старс и Торонто фалконс.

Председник лиге био је Роберт Херман. Кент Куков Јунајтед сокер асосијејшн (УСА) подржавао је ФС САД, док је Ден Танина „илегална” НПСЛ имала у џепу десетогодишњи уговор са Си-Би-Есом вредан 10 милиона долара (милион годишње). Странци су углавном имали плату од 10 до 15 хиљада долара, плаћен стан и храну, а најскупљи аутомобил у то време коштао је око 3.000.

Сутра: У Сент Луису су играли Костић и Шекуларац

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.