Америка прво или Америка соло

Трамп и његов купопродајни концепт спољне политике доживели су фијаско. Импресивна већина од 128 држава одбила је понуду бизнисмена на функцији председника САД и подржала необавезујућу резолуцију којом је његов пројекат да се Јерусалим призна као једина престоница јеврејске државе проглашен ништавним.

Тешко да Трампу представља утеху што је успео да добије девет гласова подршке, међу којима Науруа и Палау (консултовати озбиљан атлас). Или што су израелски премијер Бенијамин Нетанијаху, и његов шеф дипломатије, Бенијамин Нетанијаху, задовољни што су неке конзервативне чланице ЕУ са истока Европе биле уздржане. Више него неславно.

Од десет земаља које примају највећу америчку помоћ, Трампа је подржао само Израел који је са 3,1 милијарде долара годишње на другом месту, иза Авганистана (4,6 милијарди) и испред Египта (1,46 ).

Трампова администрација је у марту већ саопштила да ће у 2018. за 28 одсто смањити помоћ иностранству која би требало да износи 25,8 милијарди долара, али могућност увођења казнених мера „непослушнима” намах је постала тема и у Србији која је гласала у складу са принципима и следила глас разума највећег броја држава, укључујући и своје партнере из Европске уније (за разлику од резолуције Генералне скупштине о кршењу људских права на Криму када се, следећи Русију а не сопствене декларативне принципе, убројала у мањину која је гласала против).

Хоће ли бити санкција Србији? Да ли ће Београд доспети под „страховите притиске” Вашингтона, како неки већ дижу панику?

Да ли је био „паметнији” Милорад Додик који је, можда прижељкујући да буде скинут са америчке листе санкција, тражио да Босна и Херцеговина подржи Трампа – што Сарајево, срећом, није учинило опредељујући се за глас уздржавања?

Узгред, није ово први пут да су се председник Републике Српске и званични Београд нашли на супротним странама. Први пут се то тако јавно догодило лета 2014. када је Додик слао телеграм подршке премијеру Нетанијахуу у тренутку када је – као и сада – највећи део света изразо забринутост или осуду због  израелске прекомерне употребе силе током операција у Гази.

Србија се понела доследно гласајући за међународно право и правду. „Страховитих притисака” неће бити.

Да ли је Трамп приправан на колективно кажњавање света? Да ли је спреман да се одрекне глобалног утицаја, да створи вакуум који ће неко други свакако попунити? Било би то опасно о надасве кратковидо, па ће плаховити Трамп убрзо схватити да не може да ратује против свих, укључујући и најближе савезнике.

А можда и хоће. Хваљен, а чешће критикован, одбациван или исмеван, Трамп је следећи своју твитер-визију већ показао да не поштује савезништва – од НАТО до ЕУ. Извукао је Америку из глобалних преговора о клими, напустио Унеско, обновио конфликт са Ираном. Палестински председник Махмуд Абас је у божићној честитки хришћанима поручио да неће прихватити никакав амерички план због навијачке подршке Беле куће Израелу.

Одлуком о Јерусалиму Трамп је против себе окренуо читав свет коме сада прети. Док му је рејтинг у Америци пао на историјски најнижу тачку, док му и даље над главом виси мач импичмента, Трамп је значајно изловао Сједињене Државе. Његов слоган Америка прво све се више претвара у Америка соло.