Amerika prvo ili Amerika solo
Donald Tramp se uoči glasanja u Generalnoj skupštini UN o rezoliciji koja njegovo priznavanje Jerusalima kao prestonice Izraela proglašava ništavnim, podsetio kultne rečenice Don Korleonea iz filma „Kum”: Daću im ponudu koju ne mogu da odbiju. Tramp je pomislio da će svet zastrašiti pretnjom. Neka glasaju, uštedećemo milijarde, poručio je Tramp najavljujući ukidanje pomoći svima koji kažu „ne” njegovoj odluci o Jerusalimu koja nije samo jednostrana već i protivna rezolucijama UN, i koja je već zapalila Bliski istok.
Potom je zahtevao da njegova ambasadorka u UN preuzme ulogu knjigovođe i pažljivo zabeleži ko je glasao za rezuluciju. Niki Hejli sačinila je spisak država koje nisu bile spremne na „ponudi koju ne mogu da odbiju”. Oduvek je znano da Amerika i druge velike sile pritiskaju druge zemlje da glasaju u skladu sa njihovim željama. Iako bez mnogo etike, ovakva praksa prihvaćena je kao vežbanka svetske diplomatije. Ali, SAD zavode novu praksu otvorenim pretnjama koje su uvredljive po principe drugih nacija, uključujući i onih 14 članica Saveta bezbednosti koje su bile protiv američke odluke o Jerusalimu.
Tramp i njegov kupoprodajni koncept spoljne politike doživeli su fijasko. Impresivna većina od 128 država odbila je ponudu biznismena na funkciji predsednika SAD i podržala neobavezujuću rezoluciju kojom je njegov projekat da se Jerusalim prizna kao jedina prestonica jevrejske države proglašen ništavnim.
Teško da Trampu predstavlja utehu što je uspeo da dobije devet glasova podrške, među kojima Naurua i Palau (konsultovati ozbiljan atlas). Ili što su izraelski premijer Benijamin Netanijahu, i njegov šef diplomatije, Benijamin Netanijahu, zadovoljni što su neke konzervativne članice EU sa istoka Evrope bile uzdržane. Više nego neslavno.
Od deset zemalja koje primaju najveću američku pomoć, Trampa je podržao samo Izrael koji je sa 3,1 milijarde dolara godišnje na drugom mestu, iza Avganistana (4,6 milijardi) i ispred Egipta (1,46 ).
Trampova administracija je u martu već saopštila da će u 2018. za 28 odsto smanjiti pomoć inostranstvu koja bi trebalo da iznosi 25,8 milijardi dolara, ali mogućnost uvođenja kaznenih mera „neposlušnima” namah je postala tema i u Srbiji koja je glasala u skladu sa principima i sledila glas razuma najvećeg broja država, uključujući i svoje partnere iz Evropske unije (za razliku od rezolucije Generalne skupštine o kršenju ljudskih prava na Krimu kada se, sledeći Rusiju a ne sopstvene deklarativne principe, ubrojala u manjinu koja je glasala protiv).
Hoće li biti sankcija Srbiji? Da li će Beograd dospeti pod „strahovite pritiske” Vašingtona, kako neki već dižu paniku?
Da li je bio „pametniji” Milorad Dodik koji je, možda priželjkujući da bude skinut sa američke liste sankcija, tražio da Bosna i Hercegovina podrži Trampa – što Sarajevo, srećom, nije učinilo opredeljujući se za glas uzdržavanja?
Uzgred, nije ovo prvi put da su se predsednik Republike Srpske i zvanični Beograd našli na suprotnim stranama. Prvi put se to tako javno dogodilo leta 2014. kada je Dodik slao telegram podrške premijeru Netanijahuu u trenutku kada je – kao i sada – najveći deo sveta izrazo zabrinutost ili osudu zbog izraelske prekomerne upotrebe sile tokom operacija u Gazi.
Srbija se ponela dosledno glasajući za međunarodno pravo i pravdu. „Strahovitih pritisaka” neće biti.
Da li je Tramp pripravan na kolektivno kažnjavanje sveta? Da li je spreman da se odrekne globalnog uticaja, da stvori vakuum koji će neko drugi svakako popuniti? Bilo bi to opasno o nadasve kratkovido, pa će plahoviti Tramp ubrzo shvatiti da ne može da ratuje protiv svih, uključujući i najbliže saveznike.
A možda i hoće. Hvaljen, a češće kritikovan, odbacivan ili ismevan, Tramp je sledeći svoju tviter-viziju već pokazao da ne poštuje savezništva – od NATO do EU. Izvukao je Ameriku iz globalnih pregovora o klimi, napustio Unesko, obnovio konflikt sa Iranom. Palestinski predsednik Mahmud Abas je u božićnoj čestitki hrišćanima poručio da neće prihvatiti nikakav američki plan zbog navijačke podrške Bele kuće Izraelu.
Odlukom o Jerusalimu Tramp je protiv sebe okrenuo čitav svet kome sada preti. Dok mu je rejting u Americi pao na istorijski najnižu tačku, dok mu i dalje nad glavom visi mač impičmenta, Tramp je značajno izlovao Sjedinjene Države. Njegov slogan Amerika prvo sve se više pretvara u Amerika solo.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
