Тражи се сигурна кућа за насилнике

Др­жав­ни ор­га­ни су не­моћ­ни ка­да тре­ба до­ка­за­ти пси­хич­ко на­си­ље као је­дан од об­ли­ка по­ро­дич­ног на­си­ља, ре­кли су кри­ви­ча­ри на Ко­па­о­нич­кој шко­ли при­род­ног пра­ва. 

– То­ком по­след­ња три ме­се­ца има­ли смо три слу­ча­ја при­ја­вље­ног пси­хич­ког на­си­ља у по­ро­ди­ца­ма где су парт­не­ри из ви­со­ких на­уч­них кру­го­ва. Фи­зич­ко, сек­су­ал­но и еко­ном­ско на­си­ље у по­ро­ди­ци је мно­го лак­ше до­ка­за­ти, али ис­тра­жни ор­га­ни до­ла­зе у си­ту­а­ци­ју да кри­вич­не при­ја­ве за пси­хич­ко на­си­ље не мо­гу да оп­ста­ну јер је овај вид по­ро­дич­ног на­си­ља нај­те­жи за до­ка­зи­ва­ње, на­ро­чи­то ка­да је реч о јав­ним лич­но­сти­ма – ре­као је др Жељ­ко Ни­кач, про­фе­сор на Кри­ми­на­ли­стич­ко-по­ли­циј­ској ака­де­ми­ји (КПА).  

При­ват­ни про­бле­ми су по­ста­ли јав­ни при­ме­ном За­ко­на о спре­ча­ва­њу на­си­ља у по­ро­ди­ци, а у пе­ри­о­ду од ње­го­вог усва­ја­ња кра­јем 2016. го­ди­не до по­чет­ка при­ме­не 1. ју­на ове го­ди­не, до­шло је им­по­зант­ног ра­ста и еска­ла­ци­је по­ро­дич­ног на­си­ља, ре­че­но је на ка­те­дри „Пра­во на жи­вот”, ко­ја сва­ког де­цем­бра оку­пља кри­ви­ча­ре на Ко­па­о­нич­кој шко­ли при­род­ног пра­ва. 

– Про­блем је у то­ме што на­ша др­жа­ва не­ма моћ да пру­жи еко­ном­ску си­гур­ност жр­тва­ма на­си­ља, у пр­вом ре­ду мај­ка­ма и де­ци. Же­не не­ма­ју еко­ном­ску сло­бо­ду и си­гур­ност, јер у ве­ли­ком бро­ју слу­ча­је­ва не­ма­ју си­гу­ран по­сао, пла­ту и стан – ре­као је Ни­кач.

Про­фе­сор је под­се­тио да је Кри­ми­на­ли­стич­ко-по­ли­циј­ска ака­де­ми­ја ор­га­ни­зо­ва­ла обу­ку за по­ли­циј­ске слу­жбе­ни­ке ко­ји при­ме­њу­ју За­кон о спре­ча­ва­њу на­си­ља у по­ро­ди­ци, док је Пра­во­суд­на ака­де­ми­ја спро­ве­ла обу­ку су­ди­ја и ту­жи­ла­ца, али је на­гла­сио: „Ако не­ма­мо еко­ном­ску по­др­шку за жр­тве – џа­ба смо кре­чи­ли.” 

По­ли­ци­ја се су­о­ча­ва са ве­ли­ким бро­јем ла­жних при­ја­ва јер мно­ги гра­ђа­ни зло­у­по­тре­бља­ва­ју за­кон.

Та­ко се до­го­ди­ло да је јед­на ста­ри­ја же­на при­ја­ви­ла му­жа за на­си­ље, а ис­по­ста­ви­ло се да је реч о чо­ве­ку ко­ји је не­по­кре­тан. За­бе­ле­жен је и слу­чај же­не ко­ја се жа­ли­ла да муж „ни­је хтео да је во­ди на мо­ре”. По­ли­ци­ји се ја­ви­ла и јед­на ба­ка ко­ја је на ди­је­тет­ском ре­жи­му ис­хра­не због пре­ко­мер­не те­жи­не, па је при­ја­ви­ла де­цу и уну­ке ка­ко јој за­бра­њу­ју да је­де ма­сну хра­ну и слат­ки­ше.

– Ка­да љу­ди ви­де да се то­ме по­кла­ња ве­ли­ка па­жња, он­да мно­ги по­ку­ша­ва­ју ту па­жњу и да зло­у­по­тре­бе. По­сто­ји и кри­вич­но де­ло ла­жног при­ја­вљи­ва­ња, али је ма­ло при­ја­ва. Ка­да би их би­ло ви­ше, он­да би мно­ги до­бро раз­ми­сли­ли да ли би ла­ко ла­жно при­ја­ви­ли на­си­ље – ре­као је др Ђор­ђе Ђор­ђе­вић, про­фе­сор кри­вич­ног пра­ва на КПА. 

Др Бра­ни­слав Си­мо­но­вић, про­фе­сор Прав­ног фа­кул­те­та у Кра­гу­јев­цу, ис­та­као је да је За­кон о спре­ча­ва­њу на­си­ља у по­ро­ди­ци до­нет „у ста­њу мо­рал­не па­ни­ке”. У го­то­во 90 од­сто слу­ча­је­ва на­сил­ни­ци­ма су од­ре­ђе­не хит­не ме­ре исе­ље­ња из ста­на и за­бра­не при­ла­ска и кон­так­та са жр­твом.

– За­ко­ном су пред­ви­ђе­не хит­не ме­ре, ме­ђу ко­ји­ма је и ме­ра исе­ље­ња на­сил­ни­ка из ста­на, али за­кон ни­је пред­ви­део где ће да иду ти љу­ди ка­да иза­ђу из ста­на. Има­ју пра­во са­мо да по­не­су ну­жне ства­ри. За­то је нео­п­ход­но на­пра­ви­ти и си­гур­не ку­ће за на­сил­ни­ке. Они не­ма­ју где да иду. У Ле­сков­цу се чо­век обе­сио јер ни­је имао где да оде из ку­ће. Ни­ко ни­је раз­ми­шљао о то­ме да је и на­сил­ник жр­тва сво­је по­ро­ди­це у ко­јој је од­ра­стао, у ко­јој је на­си­ље би­ло уоби­ча­је­ни на­чин по­на­ша­ња, а са­да та­кви љу­ди по­ста­ју и жр­тве за­ко­на до­не­тог у мо­рал­ној па­ни­ци – ре­као је про­фе­сор Си­мо­но­вић. 

Про­фе­со­ри су ука­за­ли да је на по­ли­циј­ске слу­жбе­ни­ке ста­вље­на ве­ли­ка од­го­вор­ност ка­да им је да­то у над­ле­жност да на ли­цу ме­ста по­пу­ња­ва­ју фор­му­лар о про­це­ни ри­зи­ка. 

– Да­то је обич­ном по­ли­цај­цу да вр­ши про­це­ну ри­зи­ка и он се пла­ши да не до­не­се по­гре­шну од­лу­ку, ко­ја мо­же да до­ве­де до још ве­ћег на­си­ља. По­ли­цај­цу је дат врућ кром­пир у ру­ке јер је ње­му те­шко да на ли­цу ме­ста про­це­ни си­ту­а­ци­ју. Он тре­ба са сво­јим скром­ним зна­њем да по­пу­ни па­пир ко­ји се зо­ве „про­це­на ри­зи­ка”, да у ње­га уне­се по­дат­ке о то­ме да ли при­ја­вље­ни пи­је, да ли је ра­ни­је био на­си­лан, да ли је здрав или бо­ле­стан – ре­кли су про­фе­со­ри Ђор­ђе­вић и Ни­кач. 

Сма­тра­ју да по­ли­цај­ци и ту­жи­о­ци не мо­гу до­бро да про­це­не пси­хич­ко и ду­шев­но ста­ње при­ја­вље­них, али да је мно­гим на­сил­ни­ци­ма нео­п­ход­на упра­во пси­хо­ло­шка и со­ци­јал­на по­моћ, а то под­ра­зу­ме­ва од­ре­ђе­ни трет­ман, ко­ји би пред­ста­вљао пра­ву и су­штин­ску пре­вен­ци­ју на­си­ља. 

И су­до­ви су се на­шли у чу­ду, ре­кле су су­ди­је на Ко­па­о­ни­ку. 

– Исти тај врућ кром­пир је до­ба­чен су­ду. Ис­по­ста­ви­ло се да је ве­ли­ки број слу­ча­је­ва у ко­ји­ма су же­не из­ми­сли­ле си­ту­а­ци­ју на­си­ља. До­би­ли смо за­кон ко­ји је за­ми­шљен та­ко да тре­ба да спре­чи на­си­ље, али га су­штин­ски не спре­ча­ва – ре­кла је су­ди­ја Све­тла­на Ла­за­ре­вић из Ви­шег су­да у Пан­че­ву.

Пред­сед­ни­ца овог су­да Стан­ка Си­мо­но­вић ука­за­ла је да не по­сто­ји до­вољ­но до­бра син­хро­ни­за­ци­ја из­ме­ђу по­ли­ци­је, ту­жи­ла­штва и су­да, ко­ји тре­ба да бу­ду на истом за­дат­ку. На­си­ље се при­ја­вљу­је из по­ро­ди­ца ко­је уоп­ште ни­су еви­ден­ти­ра­не као про­бле­ма­тич­не у цен­три­ма за со­ци­јал­ни рад.

Ми­ни­стар­ство прав­де са­оп­шти­ло је про­шле не­де­ље да је то­ком пр­вих шест ме­се­ци при­ме­не за­ко­на раз­ма­тра­но ви­ше од 20.000 при­ја­вље­них слу­ча­је­ва на­си­ља у по­ро­ди­ци. Од­ре­ђе­но је ви­ше од 7.000 хит­них ме­ра про­тив на­сил­ни­ка и ура­ђе­но је ви­ше од 4.000 ин­ди­ви­ду­ал­них пла­но­ва за­шти­те жр­та­ва.