Traži se sigurna kuća za nasilnike

Dr­žav­ni or­ga­ni su ne­moć­ni ka­da tre­ba do­ka­za­ti psi­hič­ko na­si­lje kao je­dan od ob­li­ka po­ro­dič­nog na­si­lja, re­kli su kri­vi­ča­ri na Ko­pa­o­nič­koj ško­li pri­rod­nog pra­va. 

– To­kom po­sled­nja tri me­se­ca ima­li smo tri slu­ča­ja pri­ja­vlje­nog psi­hič­kog na­si­lja u po­ro­di­ca­ma gde su part­ne­ri iz vi­so­kih na­uč­nih kru­go­va. Fi­zič­ko, sek­su­al­no i eko­nom­sko na­si­lje u po­ro­di­ci je mno­go lak­še do­ka­za­ti, ali is­tra­žni or­ga­ni do­la­ze u si­tu­a­ci­ju da kri­vič­ne pri­ja­ve za psi­hič­ko na­si­lje ne mo­gu da op­sta­nu jer je ovaj vid po­ro­dič­nog na­si­lja naj­te­ži za do­ka­zi­va­nje, na­ro­či­to ka­da je reč o jav­nim lič­no­sti­ma – re­kao je dr Želj­ko Ni­kač, pro­fe­sor na Kri­mi­na­li­stič­ko-po­li­cij­skoj aka­de­mi­ji (KPA).  

Pri­vat­ni pro­ble­mi su po­sta­li jav­ni pri­me­nom Za­ko­na o spre­ča­va­nju na­si­lja u po­ro­di­ci, a u pe­ri­o­du od nje­go­vog usva­ja­nja kra­jem 2016. go­di­ne do po­čet­ka pri­me­ne 1. ju­na ove go­di­ne, do­šlo je im­po­zant­nog ra­sta i eska­la­ci­je po­ro­dič­nog na­si­lja, re­če­no je na ka­te­dri „Pra­vo na ži­vot”, ko­ja sva­kog de­cem­bra oku­plja kri­vi­ča­re na Ko­pa­o­nič­koj ško­li pri­rod­nog pra­va. 

– Pro­blem je u to­me što na­ša dr­ža­va ne­ma moć da pru­ži eko­nom­sku si­gur­nost žr­tva­ma na­si­lja, u pr­vom re­du maj­ka­ma i de­ci. Že­ne ne­ma­ju eko­nom­sku slo­bo­du i si­gur­nost, jer u ve­li­kom bro­ju slu­ča­je­va ne­ma­ju si­gu­ran po­sao, pla­tu i stan – re­kao je Ni­kač.

Pro­fe­sor je pod­se­tio da je Kri­mi­na­li­stič­ko-po­li­cij­ska aka­de­mi­ja or­ga­ni­zo­va­la obu­ku za po­li­cij­ske slu­žbe­ni­ke ko­ji pri­me­nju­ju Za­kon o spre­ča­va­nju na­si­lja u po­ro­di­ci, dok je Pra­vo­sud­na aka­de­mi­ja spro­ve­la obu­ku su­di­ja i tu­ži­la­ca, ali je na­gla­sio: „Ako ne­ma­mo eko­nom­sku po­dr­šku za žr­tve – dža­ba smo kre­či­li.” 

Po­li­ci­ja se su­o­ča­va sa ve­li­kim bro­jem la­žnih pri­ja­va jer mno­gi gra­đa­ni zlo­u­po­tre­blja­va­ju za­kon.

Ta­ko se do­go­di­lo da je jed­na sta­ri­ja že­na pri­ja­vi­la mu­ža za na­si­lje, a is­po­sta­vi­lo se da je reč o čo­ve­ku ko­ji je ne­po­kre­tan. Za­be­le­žen je i slu­čaj že­ne ko­ja se ža­li­la da muž „ni­je hteo da je vo­di na mo­re”. Po­li­ci­ji se ja­vi­la i jed­na ba­ka ko­ja je na di­je­tet­skom re­ži­mu is­hra­ne zbog pre­ko­mer­ne te­ži­ne, pa je pri­ja­vi­la de­cu i unu­ke ka­ko joj za­bra­nju­ju da je­de ma­snu hra­nu i slat­ki­še.

– Ka­da lju­di vi­de da se to­me po­kla­nja ve­li­ka pa­žnja, on­da mno­gi po­ku­ša­va­ju tu pa­žnju i da zlo­u­po­tre­be. Po­sto­ji i kri­vič­no de­lo la­žnog pri­ja­vlji­va­nja, ali je ma­lo pri­ja­va. Ka­da bi ih bi­lo vi­še, on­da bi mno­gi do­bro raz­mi­sli­li da li bi la­ko la­žno pri­ja­vi­li na­si­lje – re­kao je dr Đor­đe Đor­đe­vić, pro­fe­sor kri­vič­nog pra­va na KPA. 

Dr Bra­ni­slav Si­mo­no­vić, pro­fe­sor Prav­nog fa­kul­te­ta u Kra­gu­jev­cu, is­ta­kao je da je Za­kon o spre­ča­va­nju na­si­lja u po­ro­di­ci do­net „u sta­nju mo­ral­ne pa­ni­ke”. U go­to­vo 90 od­sto slu­ča­je­va na­sil­ni­ci­ma su od­re­đe­ne hit­ne me­re ise­lje­nja iz sta­na i za­bra­ne pri­la­ska i kon­tak­ta sa žr­tvom.

– Za­ko­nom su pred­vi­đe­ne hit­ne me­re, me­đu ko­ji­ma je i me­ra ise­lje­nja na­sil­ni­ka iz sta­na, ali za­kon ni­je pred­vi­deo gde će da idu ti lju­di ka­da iza­đu iz sta­na. Ima­ju pra­vo sa­mo da po­ne­su nu­žne stva­ri. Za­to je neo­p­hod­no na­pra­vi­ti i si­gur­ne ku­će za na­sil­ni­ke. Oni ne­ma­ju gde da idu. U Le­skov­cu se čo­vek obe­sio jer ni­je imao gde da ode iz ku­će. Ni­ko ni­je raz­mi­šljao o to­me da je i na­sil­nik žr­tva svo­je po­ro­di­ce u ko­joj je od­ra­stao, u ko­joj je na­si­lje bi­lo uobi­ča­je­ni na­čin po­na­ša­nja, a sa­da ta­kvi lju­di po­sta­ju i žr­tve za­ko­na do­ne­tog u mo­ral­noj pa­ni­ci – re­kao je pro­fe­sor Si­mo­no­vić. 

Pro­fe­so­ri su uka­za­li da je na po­li­cij­ske slu­žbe­ni­ke sta­vlje­na ve­li­ka od­go­vor­nost ka­da im je da­to u nad­le­žnost da na li­cu me­sta po­pu­nja­va­ju for­mu­lar o pro­ce­ni ri­zi­ka. 

– Da­to je obič­nom po­li­caj­cu da vr­ši pro­ce­nu ri­zi­ka i on se pla­ši da ne do­ne­se po­gre­šnu od­lu­ku, ko­ja mo­že da do­ve­de do još ve­ćeg na­si­lja. Po­li­caj­cu je dat vruć krom­pir u ru­ke jer je nje­mu te­ško da na li­cu me­sta pro­ce­ni si­tu­a­ci­ju. On tre­ba sa svo­jim skrom­nim zna­njem da po­pu­ni pa­pir ko­ji se zo­ve „pro­ce­na ri­zi­ka”, da u nje­ga une­se po­dat­ke o to­me da li pri­ja­vlje­ni pi­je, da li je ra­ni­je bio na­si­lan, da li je zdrav ili bo­le­stan – re­kli su pro­fe­so­ri Đor­đe­vić i Ni­kač. 

Sma­tra­ju da po­li­caj­ci i tu­ži­o­ci ne mo­gu do­bro da pro­ce­ne psi­hič­ko i du­šev­no sta­nje pri­ja­vlje­nih, ali da je mno­gim na­sil­ni­ci­ma neo­p­hod­na upra­vo psi­ho­lo­ška i so­ci­jal­na po­moć, a to pod­ra­zu­me­va od­re­đe­ni tret­man, ko­ji bi pred­sta­vljao pra­vu i su­štin­sku pre­ven­ci­ju na­si­lja. 

I su­do­vi su se na­šli u ču­du, re­kle su su­di­je na Ko­pa­o­ni­ku. 

– Isti taj vruć krom­pir je do­ba­čen su­du. Is­po­sta­vi­lo se da je ve­li­ki broj slu­ča­je­va u ko­ji­ma su že­ne iz­mi­sli­le si­tu­a­ci­ju na­si­lja. Do­bi­li smo za­kon ko­ji je za­mi­šljen ta­ko da tre­ba da spre­či na­si­lje, ali ga su­štin­ski ne spre­ča­va – re­kla je su­di­ja Sve­tla­na La­za­re­vić iz Vi­šeg su­da u Pan­če­vu.

Pred­sed­ni­ca ovog su­da Stan­ka Si­mo­no­vić uka­za­la je da ne po­sto­ji do­volj­no do­bra sin­hro­ni­za­ci­ja iz­me­đu po­li­ci­je, tu­ži­la­štva i su­da, ko­ji tre­ba da bu­du na istom za­dat­ku. Na­si­lje se pri­ja­vlju­je iz po­ro­di­ca ko­je uop­šte ni­su evi­den­ti­ra­ne kao pro­ble­ma­tič­ne u cen­tri­ma za so­ci­jal­ni rad.

Mi­ni­star­stvo prav­de sa­op­šti­lo je pro­šle ne­de­lje da je to­kom pr­vih šest me­se­ci pri­me­ne za­ko­na raz­ma­tra­no vi­še od 20.000 pri­ja­vlje­nih slu­ča­je­va na­si­lja u po­ro­di­ci. Od­re­đe­no je vi­še od 7.000 hit­nih me­ra pro­tiv na­sil­ni­ka i ura­đe­no je vi­še od 4.000 in­di­vi­du­al­nih pla­no­va za­šti­te žr­ta­va.