Никада нећу бити у лепшим годинама

Шта вас чини виталном и насмејаном?

Генетика има велику улогу, али је и конзумација уметности обавезна. Ево, моја мајка има 89 година, али је и даље жена. Није запуштена, већ уредна. Зато и сматрам да је задатак старости да будемо чисти. Није увек тако, јер старима често попуштају сва чула, а и други немају добар однос према позном добу. Сви их отписују, шаљу поруке да је време за умирање. Људи постају јако усамљени. То отвара простор за заборав који је предворје краја. Зато некако треба смоћи снаге за активност у трећем добу, за контакт са природом и младошћу. Ја, рецимо, волим да учествујем на друштвеним мрежама, не зато што сам докона, него да бих остала у контакту с оним што чини енергетски ниво млађих генерације.

Сматрате ли да уметник треба добро да се припреми за пензију?

Припреме су потребне, а ту и те како могу бити од помоћи друштво и породица. Заговорник сам идеје да треба вратити испраћај уметника у пензију. У сезони би могло да се направи опроштајно вече са публиком, колегама и даскама које живот значе. Тога сада нема, нажалост.

Како ћете ви ући у треће доба?

Радићу докад будем имала потребу за тим или докле год будем морала да радим. Али, не би ме изненадило да ме само отпишу са радне листе.

Доносе ли вам садашње године нешто другачије, а шта вам одузимају?

Имам девизу да никад нећу бити у лепшим годинама, тако да су најлепше године оне у којима сам сада. Ипак, не могу много да планирам унапред, јер знам шта је реалност. Постоје неке ствари које више не могу. Нисам брза као раније, али сам зато опрезнија. Нисам мобилна, али и даље волим да путујем. Захвална сам што сам здрава, тражим од себе максимум који могу да испуним у овом тренутку. Смета ми само што немам ту брзину и безбрижност коју сам имала као млада, када никоме нисам морала да полажем рачуне.

Постоји ли у Србији идеална старост?

Мој супруг тврди да је старост у ствари болест. Сагласна сам са тим да је старост врста одумирања, али ипак знам и да нема ничега што је савршено.

Постали сте бака, па јесте ли попустљиви или другачији сами себи откако се дружите са Мионом?

Са њом сам најсрећнија. Попустљива нисам, не дозвољавам јој да ми се пење на главу, али јесам та која ће све учинити за унуку. Ако треба, у пола ноћи пећи ћемо палачинке. То је то, љубав без задршке, једина искрена права емоција између унучета и баке или деке. Оно када немате потребу да га васпитавате, ваше је само да волите то мало биће.

По чему ћете још памтити протеклу годину, мимо свог глумачког заната?

Провела сам лето у Црној Гори. Била сам у епицентру пожара, окружена мирисом паљевине и дима, пепелом који је непрестано падао по свему. Тада сам се подсетила колико постоје небитне ствари које нас нервирају, колико је бесмислено бити роб некретнинама. Још једном сам схватила колико смо сви само камичак у мозаику живота.

Имате ли хоби?

Волим да путујем. То је једна од мојих страсти. Уживам у читању. Књига ми је најлепше уточиште.

Шта планирате да остварите у 2018, и имате ли на листи и пустих жеља?

Засигурно ме чекају путовања по Америци и Немачкој са представом „Сокин и Босина” у којој играм у Звездара театру. Али, живот ме је научио да не треба превише планирати. Моја велика жеља је да се сними серија по култној представи „Велика драма”, ал’ се бојим да се то неће догодити. Иако постоји 12 написаних епизода, ко није близу ватре, она га не може ни огрејати. У овом тренутку, нажалост, нисам близу ватре.

Живите ли здравим начином живота и шта то за вас подразумева?

Човек треба да ослушкује своје тело. Не треба слепо да слуша маркетиншку индустрију, јер је кључ здравља у умерености. Заговорник сам контакта са природом, волим да пешачим, скијам и планинарим. Обожавам планину и мењала бих пет лета за једну зиму.