Србија између партнера и пријатеља

„Америка ће да анализира нашу војну сарадњу са Русијом, ако нешто имају да нам кажу, нека дођу Доналд Трамп или Рекс Тилерсон па нека кажу, нећу да слушам да ми то говори Брајан Хојт Ји, он може код мог помоћника”, категоричан је Дачић.

У прилог својој тези, Дачић је навео и податак да први људи САД и Велике Британије дуго нису долазили у Београд. „Какви смо ми стратешки партнери када је последњи амерички председник који је боравио у нашој земљи Џими Картер, а Велике Британије премијерка Маргарет Тачер”, запитао је Дачић. Али за разлику од ових држава, према његовим речима, „Руси јесу наши пријатељи, наша браћа”. Москва, оценио је, неће дозволити да Косово постане члан УН, јер има право вета.

Говорећи о истој теми – притисцима на Србију, поновљеној изјави новог америчког амбасадора у Македонији Брајана Хојта Јиа да Србија не може да седи на две столице и односу Београда према великим силама, председник Александар Вучић је ових дана рекао: „Американци су наши пријатељи, сви су они наши пријатељи, али земљу водимо у складу са својим интересима”. А приликом недавног боравка у Паризу, где се срео са председником Емануелом Макроном, Вучић је поручио да је „важно да се вежемо за Француску, као што је то био случај с Немачком, онда нећемо имати никакве бојазни у будућности”. И Макрон је у писму Вучићу којим потврђује долазак у Србију оценио да су односи две земље засновани „на пријатељским, давнашњим и дубоким везама које посебно обележава братство по оружју, које је ујединило два народа током Првог светског рата и које је учврстило њихово пријатељство”.

Иво Висковић, професор Факултета политичких наука и бивши амбасадор Србије у Немачкој, каже за „Политику” да Дачића познаје као рационалног човека. „Чуди ме да се упустио у коментарисање таквих категорија као што су пријатељство или непријатељство у међународним односима. Он добро зна да од 19. века до данас преовладава максима да не постоје ни вечни пријатељи ни вечни непријатељи него само вечни интерес и да се међународни односи не заснивају на пријатељству и непријатељству него на интересима из којих се онда може родити мало симпатије или мало антипатије. Ни за једну земљу не можемо рећи да смо увек имали добре или увек лоше односе”, каже Висковић.

Србија је, објашњава он, имала велике успоне и падове у односима са великим силама, били смо и велики савезник и велики непријатељ у неком тренутку. „У процени односа између две државе мора се гледати колико задовољавају потребе и интереси једне и друге стране, а не да ли смо по осећају пријатељи и непријатељи. Ти осећаји често варају. Многи су, рецимо, сматрали да смо у време несврстаности били велики пријатељи са Индијом, а ми смо имали велике спорове око концепта несврстаности”, подсећа Висковић и закључује да није много корисно да се у јавности износе такве оцене тим пре што смо имали проблеме и са оним земљама за које се каже да су нам стални пријатељи, као што је Русија или некада СССР.