Удао 18 конобарица, па ставио катанац на кафану
Бајина Башта – Кафана звучног имена „Бристол” празна и закључана чами крај пута у Обајгори, селу на улазу из правца Кадињаче у Бајину Башту. На вратима још стоји налепница са тим називом кафане, а изнад табла „Трговинско-угоститељска радња Бристол код Симића”. Оног Симића који се прочуо по томе што се из ове његове кафане удало 18 конобарица.
– То је тачно, све су се добро удале. Добиле децу, неке већ и унуке, а ниједна се није развела. Живе сада у Бајиној Башти, Ужицу, има их и у Француској, Швајцарској. Јаве се понекад, неке и срећем – потврђује причу за наш лист Милорад Мишо Симић, власник ове затворене кафане у Обајгори, где му је и породична кућа. Са супругом Драганом има шесторо деце (троје сада живи са њима) и шесторо унучића.
Нашли смо га у Бајиној Башти, наравно у кафани. „Бристол” је пре неку годину затворио, али се угоститељства, које је део његовог живота, није одрекао. Узео је под закуп бајинобаштански Клуб пензионера, на женино име отворио бифе „Пензионер – код Драгане”. И ту има запослену конобарицу, Радмилу Лазаревић, али она о удаји не размишља, већ је бака четири унука.
– Ја сам растао у нашој породичној кафани у Обајгори. Отворили су је моји родитељи Рашо и Ивана с краја шездесетих, прво се звала „Излет”. Касније је по очевој жељи преименована у „Бристол”. Била је чувена по добром роштиљу, музици, атрактивним конобарицама и певачицама. Често пуна гостију: свраћали су сељани (село је било бројније него сад), путници у транзиту јер је крај главног пута, долазили и Бајинобаштани због доброг провода. Кад су родитељи отишли у пензију преузео сам тај породични кафански посао, а успут се бавио и пољопривредом – прича Мишо Симић и сећа се како је било око конобарица удавача:
– Родитељи су увек запошљавали конобарице, радило их је у „Бристолу” некад и по три заједно. Свраћали су многи момци за женидбу. Оне су становале на спрату кафане у саставу породичне куће и овде проводиле највећи део времена, нису тада ишле увече по кафићима. Па како би се која запослила и радила неколико месеци, тако би брзо овде нашла и младожењу. Укупно 18 конобарица се тако удало. Последња која је одавде ступила у брак била је Милена Стефановић сада Гагић (муж јој је Ненад Гагић из Пилице, имају двоје деце), свадбу смо правили у кафани, а снимала је телевизија. Прочуо се „Бристол” по овој необичности, постао је кафана срећне руке за удаваче и младожење.
Али већ деценију удаје у „Бристолу” се не дешавају. Променила се времена: мање је конобарица, а много нежења у овим селима. Да ли је зато Мишо Симић пре неку годину ову кафану затворио?
– Не, затворио сам јер су поплаве и клизишта у овом крају тада оштетили зидове кафанске кухиње. Надлежни из бајинобаштанске општине су то снимили, али ништа нису предузели. Како да отворим „Бристол” за госте ако кухињски зид може да их угрози. Зато сам и изнајмио бифе Клуба пензионера, да не прекидам традицију. Ако би општина помогла да санирам „Бристол” можда бих га поново отворио. Сигурно да би у кафани опет било бракова, јер је све више нежења, а нашла би се и нека атрактивна конобарица. Још је могуће упознавање виђањем, као некад, а не само на невиђено преко интернета и друштвених мрежа, што је сада мода – верује Симић.
Трагали смо за неком од бивших конобарица која се из ове кафане удала и дознали да је једна од њих Јасминка Јакшић (девојачко Јовановић) удата у Обајгори за Новака Јакшића.
– Родом сам из Сирогојна и 1990. сам радила у „Бристолу” као конобарица. Симићи су коректне газде, лепо су нас плаћали, а у кафани је увек било прилично посла. Мој садашњи муж Новак је радио на оближњем бансеку и често свраћао. Ту смо се упознали, родила се симпатија и решили смо да ступимо у брак. Сада живимо овде у Обајгори, имамо сина и удату ћерку. Бавим се пољопривредом, одавно је прошло то време конобарисања. Лепо живим са својим Новаком, Симићи су ми били срећне руке. Кафану „Бристол” по добру памтим – рекла нам је Јасминка.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
