Уметничке слике у рукама шверцера

„Уколико неко жели такав предмет да изнесе из земље, он мора да поседује дозволу, односно решење, које издаје Републички завод за заштиту споменика културе или ако је реч о публикацијама Народна библиотека Србије”, каже у разговору за наш лист Слободан Томић, начелник Одељења за царинске процедуре.

Он додаје да дозволу за извоз таквих предмета са подручја Војводине издаје Покрајински секретаријат за културу.

„Задатак цариника није да процени да ли је неко дело оригинално или не, јер је то посао за стручњаке. Драгоцено је, међутим, то да наш службеник пронађе дело наше или стране културне баштине и спречи да оно нестане без трага у нелегалним токовима”, објашњава Томић.

Последњих година у експанзији је и шверц уметнина и антиквитета. Овај вид кријумчарења у свету убраја се међу најпрофитабилније и заузима четврту позицију после трговине дрогом, оружјем и људима. Према речима нашег саговорника, кријумчари уметнина најчешће траже пролаз до европских градова, јер је Србија – земља порекла, транзитна рута, али не и крајње одредиште. У прилог овоме говори и акција од пре неколико година када су цариници на граничном прелазу Вршка Чука, спречили покушај изношења 68 слика и четири скулптуре из земље. Реч је о делима пет реномираних савремених америчких уметника: Дејвида Сатера, Дејвида Гослина, Маријан Бингам, Џудит Џуди и Росане Азар. Претходно су на овом истом прелазу спречили холандског држављанина, који се представио као бизнисмен из Мастрихта, да у Бугарску изнесе 48 уметничких слика савременог холандског аутора.

За кријумчарење уметнина и антиквитета шверцери најчешће користе сопствена возила. Они те аутомобиле преправљају и адаптирају за потребе шверца. Ови кријумчари користе и возаче аутобуса којима робу дају на превоз или особе које често путују у земље западне Европе користећи неки од граничних прелаза који се налазе на том путу. Најчешће су то велики прелази попут Батроваца, Хоргоша, Келебије.

Једна од интересантнијих заплена догодила се пре месец дана на Хоргошу. Тада је откривено 11 антиквитетних сатова и накит, међу којима и џепни сат „Патек Филип” из 1921. године, направљен од 18-каратног злата. Како је реч о једном од најпознатијих сатова на свету, а зна се и да су то лимитиране серије – вероватно је власник био нека позната личност тог доба. То му додатно диже вредност на аукцијама, нарочито ако се испостави да је заиста припадао, како смо незванично сазнали – Кенедијевом лекару. Баш на овом истом прелазу је у јулу спречено кријумчарење два јеванђеља из 17. и 18. века. Занимљиво је да су јеванђеља пронађена код Грка, који је путовао из Бугарске ка Бечу где ради као кувар. Неколико месеци раније је на Келебији код британског брачног пара, откривена вредна уметничка слика. На Келебији је крајем прошле године заплењено вредно уље на платну, непознатог аутора, на чијој је полеђини исписан назив: „In der Campagna Via Roma”.

„Реч је о изузетно скупој роби за коју овде нема довољно купаца. Кријумчари се оријентишу ка платежнијем, углавном западноевропском тржишту. Илегалан промет уметнина не би ни постојао да нема тржишта које формирају имућни колекционари, од којих су само неки истински заљубљеници у своје колекције, док други на тај начин покушавају да ’перу новац’ стечен криминалом – трговином дрогом, продајом оружја”, закључује Слободан Томић.

Места на којима завршавају шверцоване уметничке слике најчешће су стране аукцијске куће или сајмови антиквитета, а зарада од њихове продаје мери се стотинама хиљада долара.