Umetničke slike u rukama švercera

„Ukoliko neko želi takav predmet da iznese iz zemlje, on mora da poseduje dozvolu, odnosno rešenje, koje izdaje Republički zavod za zaštitu spomenika kulture ili ako je reč o publikacijama Narodna biblioteka Srbije”, kaže u razgovoru za naš list Slobodan Tomić, načelnik Odeljenja za carinske procedure.

On dodaje da dozvolu za izvoz takvih predmeta sa područja Vojvodine izdaje Pokrajinski sekretarijat za kulturu.

„Zadatak carinika nije da proceni da li je neko delo originalno ili ne, jer je to posao za stručnjake. Dragoceno je, međutim, to da naš službenik pronađe delo naše ili strane kulturne baštine i spreči da ono nestane bez traga u nelegalnim tokovima”, objašnjava Tomić.

Poslednjih godina u ekspanziji je i šverc umetnina i antikviteta. Ovaj vid krijumčarenja u svetu ubraja se među najprofitabilnije i zauzima četvrtu poziciju posle trgovine drogom, oružjem i ljudima. Prema rečima našeg sagovornika, krijumčari umetnina najčešće traže prolaz do evropskih gradova, jer je Srbija – zemlja porekla, tranzitna ruta, ali ne i krajnje odredište. U prilog ovome govori i akcija od pre nekoliko godina kada su carinici na graničnom prelazu Vrška Čuka, sprečili pokušaj iznošenja 68 slika i četiri skulpture iz zemlje. Reč je o delima pet renomiranih savremenih američkih umetnika: Dejvida Satera, Dejvida Goslina, Marijan Bingam, Džudit Džudi i Rosane Azar. Prethodno su na ovom istom prelazu sprečili holandskog državljanina, koji se predstavio kao biznismen iz Mastrihta, da u Bugarsku iznese 48 umetničkih slika savremenog holandskog autora.

Za krijumčarenje umetnina i antikviteta šverceri najčešće koriste sopstvena vozila. Oni te automobile prepravljaju i adaptiraju za potrebe šverca. Ovi krijumčari koriste i vozače autobusa kojima robu daju na prevoz ili osobe koje često putuju u zemlje zapadne Evrope koristeći neki od graničnih prelaza koji se nalaze na tom putu. Najčešće su to veliki prelazi poput Batrovaca, Horgoša, Kelebije.

Jedna od interesantnijih zaplena dogodila se pre mesec dana na Horgošu. Tada je otkriveno 11 antikvitetnih satova i nakit, među kojima i džepni sat „Patek Filip” iz 1921. godine, napravljen od 18-karatnog zlata. Kako je reč o jednom od najpoznatijih satova na svetu, a zna se i da su to limitirane serije – verovatno je vlasnik bio neka poznata ličnost tog doba. To mu dodatno diže vrednost na aukcijama, naročito ako se ispostavi da je zaista pripadao, kako smo nezvanično saznali – Kenedijevom lekaru. Baš na ovom istom prelazu je u julu sprečeno krijumčarenje dva jevanđelja iz 17. i 18. veka. Zanimljivo je da su jevanđelja pronađena kod Grka, koji je putovao iz Bugarske ka Beču gde radi kao kuvar. Nekoliko meseci ranije je na Kelebiji kod britanskog bračnog para, otkrivena vredna umetnička slika. Na Kelebiji je krajem prošle godine zaplenjeno vredno ulje na platnu, nepoznatog autora, na čijoj je poleđini ispisan naziv: „In der Campagna Via Roma”.

„Reč je o izuzetno skupoj robi za koju ovde nema dovoljno kupaca. Krijumčari se orijentišu ka platežnijem, uglavnom zapadnoevropskom tržištu. Ilegalan promet umetnina ne bi ni postojao da nema tržišta koje formiraju imućni kolekcionari, od kojih su samo neki istinski zaljubljenici u svoje kolekcije, dok drugi na taj način pokušavaju da ’peru novac’ stečen kriminalom – trgovinom drogom, prodajom oružja”, zaključuje Slobodan Tomić.

Mesta na kojima završavaju švercovane umetničke slike najčešće su strane aukcijske kuće ili sajmovi antikviteta, a zarada od njihove prodaje meri se stotinama hiljada dolara.