Само миг САД може да пробуди ОВК

За представнике Срба у косовској влади, изјава Даута Харадинаја је „опасна, а истовремено и непотребна”. Заменик премијера и министар за повратак и заједнице Далибор Јевтић за „Политику” каже да је „више пута истицао опасност и изазов  којима ћемо бити изложени када буду објављене прве оптужнице за Специјални суд”. „У неколико наврата сам разговарао са премијером Рамушем Харадинајем у циљу стабилности. Добио сам гаранције да се више никада неће поновити мартовски догађаји из 2004. године. Изјаве које стижу су непотребне и опасне, иако је добро познато да је Специјални суд потребан ради правде и истине. Сви они који су чинили злочине, морају да одговарају, без обзира на то одакле долазили”, наводи Јевтић, наглашавајући да је, осим косовских, апеловао и на представнике међународних институција.

Даут Харадинај спомиње се као један од првих припадника ОВК који ће се наћи пред Специјалним судом због масакра у близини Радоњићког језера, код села Глођане северно од Ђаковице. „Моје највеће достигнуће је рат”, поручио је Даут Харадинај у изјави у којој је изнео претње о реактивирању ОВК. Ове речи упутио је пошто је пропао покушај странака насталих из ОВК да се у скупштини Косова обори закон о Специјалном суду.

Иначе на улицама Приштине, како је јуче пренео Танјуг, уочљив је велики број припадника специјалне јединице косовске полиције, из које, међутим, кажу да су превентивно предузете посебне мере због новогодишњих празника, а да је безбедносна ситуација мирна и стабилна. На питање колико је реална претња Даута Харадинаја, председник Одбора за КиМ Народне скупштине, Милован Дрецун  истиче за наш лист да је у питању „тактика застрашивања да, ако се нешто уради против Албанаца, они имају могућност да дестабилизују ситуацију”.

„Овог пута то очигледно неће проћи, јер би био сувише велики шамар за Вашингтон, ако би се одустало од овог суда. Политичке вође на Косову имају паравојне формације које су заправо криминалне групе. И клан Харадинај може да има 200 или 500 људи. Али питање је и против кога би ти бивши припадници ОВК устали? Не шаљу их Срби у затвор, Срби су жртве. Да ли би то устали против НАТО”, пита Дрецун.

Бивши директор Војно-безбедносне агенције Момир Стојановић подсећа да је после потписивања Кумановског споразума 1999. године и повлачења снага безбедности Србије, Кфор и Унмик требало да разоружају терористичке снаге ОВК. „Нажалост, ни 18 година после сукоба на КиМ, међународна заједница није то у потпуности учинила. Бивши припадници ОВК ускладиштили су добар део наоружања, а сачувани су и спискови појединих јединица”, каже Стојановић за „Политику”. Додаје и да је такозвана ОВК у зениту моћи бројала 25.000 припадника, који су се консолидовали после повлачења снага безбедности Србије. „Мислим да и данас они могу реално да окупе око 25.000 наоружаних припадника”, каже Стојановић.

Да масовније окупљање некадашње ОВК, ипак, није могуће уверен је Милован Дрецун, који каже да његови команданти овога пута неће имати прећутну подршку Вашингтона или Брисела. „Наравно да нема шансе да нападну, нити да угрозе Кфор. Знају добро границу и да господари неће дозволити да се толико отргну са ланца. Појединци би можда хтели да посегну за насиљем, али неће им се дозволити да ураде ништа масовније. И то против оних који су им својим бомбама донели самопроглашену државу. Такав самоубилачки потез био би ретко виђен у историји”, закључује Дрецун који је уверен да НАТО-у, нарочито САД, овог тренутка не одговара било какво реактивирање ОВК.

Да шира ескалација „у  сваком случају не зависи од Албанаца и Срба, него од ментора из међународне заједнице који су од почетка подржавали независност Косова” убеђен је и Момир Стојановић. Каже да би Кфор у случају неке озбиљније ситуације тешко могао сам да заустави Албанце, иако је мало реално да они нападну НАТО.

„Од 2000. године Кфор је стално смањивао своје присуство на Косову и сада има око 4.000 људи, што је недовољно. Морали би да активирају додатне снаге, јужно крило НАТО-а. Али рад суда и бивше припаднике ОВК треба посматрати кроз ширу политичку ситуацију на Балкану и најаве да ће САД оцењивати сарадњу између армија региона са Русијом. Европи свакако није до дестабилизације на Балкану. Али тако нешто не би имало никаквих последица по САД. Сада је питање колико ће та суђења и све око њих, можда бити инструментализовано будући да их организују они који су помагали независност Косова”, наводи Стојановић.