Samo mig SAD može da probudi OVK
Svaki pokušaj da se zločinci iz OVK ne privedu pravdi mora da bude sprečen i kažnjen, a otvorene pretnje ratom i sukobima koje dolaze od predstavnika vlasti u Prištini, ugroziće mir u čitavom regionu. Ovu poruku uputio je juče ministar odbrane Aleksandar Vulin povodom izjave Dauta Haradinaja, brata premijera takozvane Republike Kosovo, da će prva hapšenja osumnjičenih za zločine počinjene od 1998. do kraja 2000. godine na KiM, reaktivirati takozvanu Oslobodilačku vojsku Kosova.
„Ukoliko se ne formira sud za zločine OVK, smatram da Srbija treba da prekine razgovore sa Prištinom, zatraži od Srpske liste rušenje Vlade KiM, a od međunarodne zajednice da preuzme odgovornost i zaštiti sve koji žive na KiM od terorista iz OVK. Ako Unmik, Kfor i Euleks nisu u stanju da obezbede mir i sigurnost za sve koji žive na KiM, ako nisu u stanju da obezbede uspostavljanje suda za zločince iz OVK, onda je vreme da priznaju neuspeh”, naglašava Vulin u pisanoj izjavi.
Za predstavnike Srba u kosovskoj vladi, izjava Dauta Haradinaja je „opasna, a istovremeno i nepotrebna”. Zamenik premijera i ministar za povratak i zajednice Dalibor Jevtić za „Politiku” kaže da je „više puta isticao opasnost i izazov kojima ćemo biti izloženi kada budu objavljene prve optužnice za Specijalni sud”. „U nekoliko navrata sam razgovarao sa premijerom Ramušem Haradinajem u cilju stabilnosti. Dobio sam garancije da se više nikada neće ponoviti martovski događaji iz 2004. godine. Izjave koje stižu su nepotrebne i opasne, iako je dobro poznato da je Specijalni sud potreban radi pravde i istine. Svi oni koji su činili zločine, moraju da odgovaraju, bez obzira na to odakle dolazili”, navodi Jevtić, naglašavajući da je, osim kosovskih, apelovao i na predstavnike međunarodnih institucija.
Daut Haradinaj spominje se kao jedan od prvih pripadnika OVK koji će se naći pred Specijalnim sudom zbog masakra u blizini Radonjićkog jezera, kod sela Glođane severno od Đakovice. „Moje najveće dostignuće je rat”, poručio je Daut Haradinaj u izjavi u kojoj je izneo pretnje o reaktiviranju OVK. Ove reči uputio je pošto je propao pokušaj stranaka nastalih iz OVK da se u skupštini Kosova obori zakon o Specijalnom sudu.
Inače na ulicama Prištine, kako je juče preneo Tanjug, uočljiv je veliki broj pripadnika specijalne jedinice kosovske policije, iz koje, međutim, kažu da su preventivno preduzete posebne mere zbog novogodišnjih praznika, a da je bezbednosna situacija mirna i stabilna. Na pitanje koliko je realna pretnja Dauta Haradinaja, predsednik Odbora za KiM Narodne skupštine, Milovan Drecun ističe za naš list da je u pitanju „taktika zastrašivanja da, ako se nešto uradi protiv Albanaca, oni imaju mogućnost da destabilizuju situaciju”.
„Ovog puta to očigledno neće proći, jer bi bio suviše veliki šamar za Vašington, ako bi se odustalo od ovog suda. Političke vođe na Kosovu imaju paravojne formacije koje su zapravo kriminalne grupe. I klan Haradinaj može da ima 200 ili 500 ljudi. Ali pitanje je i protiv koga bi ti bivši pripadnici OVK ustali? Ne šalju ih Srbi u zatvor, Srbi su žrtve. Da li bi to ustali protiv NATO”, pita Drecun.
Bivši direktor Vojno-bezbednosne agencije Momir Stojanović podseća da je posle potpisivanja Kumanovskog sporazuma 1999. godine i povlačenja snaga bezbednosti Srbije, Kfor i Unmik trebalo da razoružaju terorističke snage OVK. „Nažalost, ni 18 godina posle sukoba na KiM, međunarodna zajednica nije to u potpunosti učinila. Bivši pripadnici OVK uskladištili su dobar deo naoružanja, a sačuvani su i spiskovi pojedinih jedinica”, kaže Stojanović za „Politiku”. Dodaje i da je takozvana OVK u zenitu moći brojala 25.000 pripadnika, koji su se konsolidovali posle povlačenja snaga bezbednosti Srbije. „Mislim da i danas oni mogu realno da okupe oko 25.000 naoružanih pripadnika”, kaže Stojanović.
Da masovnije okupljanje nekadašnje OVK, ipak, nije moguće uveren je Milovan Drecun, koji kaže da njegovi komandanti ovoga puta neće imati prećutnu podršku Vašingtona ili Brisela. „Naravno da nema šanse da napadnu, niti da ugroze Kfor. Znaju dobro granicu i da gospodari neće dozvoliti da se toliko otrgnu sa lanca. Pojedinci bi možda hteli da posegnu za nasiljem, ali neće im se dozvoliti da urade ništa masovnije. I to protiv onih koji su im svojim bombama doneli samoproglašenu državu. Takav samoubilački potez bio bi retko viđen u istoriji”, zaključuje Drecun koji je uveren da NATO-u, naročito SAD, ovog trenutka ne odgovara bilo kakvo reaktiviranje OVK.
Da šira eskalacija „u svakom slučaju ne zavisi od Albanaca i Srba, nego od mentora iz međunarodne zajednice koji su od početka podržavali nezavisnost Kosova” ubeđen je i Momir Stojanović. Kaže da bi Kfor u slučaju neke ozbiljnije situacije teško mogao sam da zaustavi Albance, iako je malo realno da oni napadnu NATO.
„Od 2000. godine Kfor je stalno smanjivao svoje prisustvo na Kosovu i sada ima oko 4.000 ljudi, što je nedovoljno. Morali bi da aktiviraju dodatne snage, južno krilo NATO-a. Ali rad suda i bivše pripadnike OVK treba posmatrati kroz širu političku situaciju na Balkanu i najave da će SAD ocenjivati saradnju između armija regiona sa Rusijom. Evropi svakako nije do destabilizacije na Balkanu. Ali tako nešto ne bi imalo nikakvih posledica po SAD. Sada je pitanje koliko će ta suđenja i sve oko njih, možda biti instrumentalizovano budući da ih organizuju oni koji su pomagali nezavisnost Kosova”, navodi Stojanović.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
