Права мера државних улагања – две милијарде

Реч је о већим издвајањима за железничку инфраструктуру – углавном за пругу Београд–Будимпешта. Осетно повећање инвестиција следује Коридору 10, али и брзој саобраћајници Рума – Нови Сад и ауто-путу Ниш–Мердаре.

Председник Фискалног савета држави је сада поставио амбициозан циљ – да на један евро страног капитала уложи још један како би стимулисала привредни раст. Јер, како је пре неколико дана рекао председник Александар Вучић, стране инвестиције ове године веће су од две милијарде евра, што је више него у било којој другој земљи у региону.

Током скупштинске расправе о буџету за 2018. годину министар финансија Душан Вујовић говорио је и о томе како су републичким буџетом инвестиције значајно повећане у односу на 2017. годину. Како је истакао, само у републичкој каси за те намене догодине је планирано 128 милијарди, док је у претходној државној благајни било издвојено нешто више од 90 милијарди динара. Кад се на то додају и локални буџети, али и покрајинска каса, долази се до суме од 180 милијарди динара. Међутим, министар финансија је у скупштини рекао и то да је сада изазов повлачење тих средстава, јер се претходних година дешавало да се на почетку године планирају већа улагања, али да се тај новац на крају не повуче. Ранијих година готово да је било правило да се трећина планираних капиталних инвестиција не реализује.

За првих девет месеци капиталне инвестиције на нивоу државе подбациле су скоро 15 одсто у односу на 2016. годину. Из републичког буџета, за првих девет месеци, потрошено је 49 милијарди динара, „Путеви Србије” су потрошили осам милијарди, а општине и градови дали су свега 19 милијарди динара за капиталне инвестиције.

Иван Николић, сарадник Економског института, каже да то може да нам се понови и следеће године, али да је сада највећи изазов да држава нађе добре и квалитетне пројекте у које ће уложити новац. У преводу – паре нису проблем. Проблем је потрошити их.

– Ту праву меру од две милијарде евра држава може лако да достигне, јер су сада јавне финансије уређене. Али ће бити изазов да се тај ниво улагања одржи и у наредним годинама – каже Николић.

Он упозорава да је код нас укупан удео инвестиција (државних, домаћих и страних) у БДП-у низак и прошле године је износио 17,7 одсто.

– Да би дошло до значајнијег убрзања привредне активности тај удео мора да буде најмање 20 одсто – каже Николић.

Има и економиста који сматрају да стопа инвестиција треба да достигне 25 одсто. Николић додаје да су страна улагања постала значајан извор раста и да је њихов удео у БДП-у прошле године износио пет одсто, што је значајно у односу на суседне земље.

– Међутим, неопходно је и повећање државних улагања која су прошле године износила свега 3,3 одсто. Држава мора више да инвестира, али не може се очекивати да удео капиталних инвестиција буде 10 одсто. То је немогуће. Тај раст морају да повуку домаћа улагања, а она су тренутно на ниском нивоу и износе свега 9,2 одсто, што је недовољно – сматра Николић и додаје да су посебно запостављена улагања у сектор грађевинарства.