Prava mera državnih ulaganja – dve milijarde

Reč je o većim izdvajanjima za železničku infrastrukturu – uglavnom za prugu Beograd–Budimpešta. Osetno povećanje investicija sleduje Koridoru 10, ali i brzoj saobraćajnici Ruma – Novi Sad i auto-putu Niš–Merdare.

Predsednik Fiskalnog saveta državi je sada postavio ambiciozan cilj – da na jedan evro stranog kapitala uloži još jedan kako bi stimulisala privredni rast. Jer, kako je pre nekoliko dana rekao predsednik Aleksandar Vučić, strane investicije ove godine veće su od dve milijarde evra, što je više nego u bilo kojoj drugoj zemlji u regionu.

Tokom skupštinske rasprave o budžetu za 2018. godinu ministar finansija Dušan Vujović govorio je i o tome kako su republičkim budžetom investicije značajno povećane u odnosu na 2017. godinu. Kako je istakao, samo u republičkoj kasi za te namene dogodine je planirano 128 milijardi, dok je u prethodnoj državnoj blagajni bilo izdvojeno nešto više od 90 milijardi dinara. Kad se na to dodaju i lokalni budžeti, ali i pokrajinska kasa, dolazi se do sume od 180 milijardi dinara. Međutim, ministar finansija je u skupštini rekao i to da je sada izazov povlačenje tih sredstava, jer se prethodnih godina dešavalo da se na početku godine planiraju veća ulaganja, ali da se taj novac na kraju ne povuče. Ranijih godina gotovo da je bilo pravilo da se trećina planiranih kapitalnih investicija ne realizuje.

Za prvih devet meseci kapitalne investicije na nivou države podbacile su skoro 15 odsto u odnosu na 2016. godinu. Iz republičkog budžeta, za prvih devet meseci, potrošeno je 49 milijardi dinara, „Putevi Srbije” su potrošili osam milijardi, a opštine i gradovi dali su svega 19 milijardi dinara za kapitalne investicije.

Ivan Nikolić, saradnik Ekonomskog instituta, kaže da to može da nam se ponovi i sledeće godine, ali da je sada najveći izazov da država nađe dobre i kvalitetne projekte u koje će uložiti novac. U prevodu – pare nisu problem. Problem je potrošiti ih.

– Tu pravu meru od dve milijarde evra država može lako da dostigne, jer su sada javne finansije uređene. Ali će biti izazov da se taj nivo ulaganja održi i u narednim godinama – kaže Nikolić.

On upozorava da je kod nas ukupan udeo investicija (državnih, domaćih i stranih) u BDP-u nizak i prošle godine je iznosio 17,7 odsto.

– Da bi došlo do značajnijeg ubrzanja privredne aktivnosti taj udeo mora da bude najmanje 20 odsto – kaže Nikolić.

Ima i ekonomista koji smatraju da stopa investicija treba da dostigne 25 odsto. Nikolić dodaje da su strana ulaganja postala značajan izvor rasta i da je njihov udeo u BDP-u prošle godine iznosio pet odsto, što je značajno u odnosu na susedne zemlje.

– Međutim, neophodno je i povećanje državnih ulaganja koja su prošle godine iznosila svega 3,3 odsto. Država mora više da investira, ali ne može se očekivati da udeo kapitalnih investicija bude 10 odsto. To je nemoguće. Taj rast moraju da povuku domaća ulaganja, a ona su trenutno na niskom nivou i iznose svega 9,2 odsto, što je nedovoljno – smatra Nikolić i dodaje da su posebno zapostavljena ulaganja u sektor građevinarstva.