Пуђдемон би да влада Каталонијом на даљину

Тако је странка шпанског премијера Маријана Рахоја затражила да на чело администрације у Барселони дође унитаристичка партија Сијудаданос (Грађани), која јесте освојила највећи број гласова на превременим изборима, али која нема и не може да прикупи апсолутну већину. Чак и када би се са свим осталим унитаристичким странкама здружила у коалицији, она опет не би могла да сакупи довољан број гласова у парламенту (имала би 57 од потребних 68). И поред тога, Рахојева Народна странка, која је на регионалним изборима освојила свега три мандата, инсистира на томе да противници осамостаљења треба да започну преговоре, пренео је „Паис”. Из Сијудаданоса је Народној странци стигао одговор да је „заборавила дигитрон код куће”.

Да ли Рахој не уме да сабира или се иза овог предлога крије виша математика? Према једном тумачењу, премијер рачуна да би Сијудаданос, кад би се покренуо, могао да довољном броју посланика из супротстављеног сецесионистичког табора достави понуде које се не одбијају. Други верују да Рахој само жели да купи време – док би Сијудаданос наводно покушавао да намакне гласове, у Каталонији би се продужио период без администрације, а тиме и директна управа Мадрида.

Ова странка је одбила да послуша народњаке, али је и сама изашла са идејом која нема смисла – да не покушава да формира владу, али да добије место председника скупштине. Како би у парламентарном систему било могуће да једна коалиција управља владом а њој супротстављена скупштином и зашто би сецесионисти гласали за таквог председника скупштине, Сијудаданос није објаснио.

Сецесионисти, који су руководили Каталонијом док их Шпанија није свргла због проглашења независности, имају и немају потребне гласове. Тачно је да су освојили 70 мандата, али осморо изабраних посланика физички није у стању да дође у парламент и изабере владу. Мадрид је све чланове бивше покрајинске администрације оптужио за побуну због организовања референдума о независности, па је троје њих у затвору, а петоро у егзилу. Из истих „техничких” разлога, лидери сецесиониста не могу до премијерске функције.

Ориол Жункерас, бивши вицепремијер и председник друге најјаче партије овог блока, Републиканске левице Каталоније, један је од оних који нису добили право да се бране са слободе. Пуђдемон, лидер најјаче снаге међу сепаратистима, не сме да се врати из Белгије јер му је Шпанија поручила да ће га одмах стрпати иза решетака. То је коалицију Заједно за Каталонију навело да саопшти да Пуђдемон треба да положи заклетву из Брисела и влада на даљину. Републиканска левица је то одбацила затраживши да се Пуђдемон одмах врати и преузме власт на традиционалан начин, преноси „Вангвардија”.

Иако имају своје размирице, три сецесионистичке партије (трећа је мала Кандидатура за народно јединство) опстајале су заједно јер су биле уједињене у настојањима да издејствују републику. Унитаристи, Народна странка, Сијудаданос и ПСОЕ спремни су да прогутају много веће међусобне разлике да би преузели кормило Каталоније и спречили њено осамостаљење. Народњаци и Грађани су десничарске, конзервативне странке, али је ПСОЕ социјалистичка партија. Социјалисти су највећа опозициона снага у националном парламенту, где не штеде Рахојеве законе. Ипак, у покрајини, ПСОЕ је најавио да би ушао у владу са Рахојевом странком, а чак је и подржао народњачки апел Сијудаданосу да се тргне и проба да састави кабинет.