Puđdemon bi da vlada Katalonijom na daljinu

Tako je stranka španskog premijera Marijana Rahoja zatražila da na čelo administracije u Barseloni dođe unitaristička partija Sijudadanos (Građani), koja jeste osvojila najveći broj glasova na prevremenim izborima, ali koja nema i ne može da prikupi apsolutnu većinu. Čak i kada bi se sa svim ostalim unitarističkim strankama združila u koaliciji, ona opet ne bi mogla da sakupi dovoljan broj glasova u parlamentu (imala bi 57 od potrebnih 68). I pored toga, Rahojeva Narodna stranka, koja je na regionalnim izborima osvojila svega tri mandata, insistira na tome da protivnici osamostaljenja treba da započnu pregovore, preneo je „Pais”. Iz Sijudadanosa je Narodnoj stranci stigao odgovor da je „zaboravila digitron kod kuće”.

Da li Rahoj ne ume da sabira ili se iza ovog predloga krije viša matematika? Prema jednom tumačenju, premijer računa da bi Sijudadanos, kad bi se pokrenuo, mogao da dovoljnom broju poslanika iz suprotstavljenog secesionističkog tabora dostavi ponude koje se ne odbijaju. Drugi veruju da Rahoj samo želi da kupi vreme – dok bi Sijudadanos navodno pokušavao da namakne glasove, u Kataloniji bi se produžio period bez administracije, a time i direktna uprava Madrida.

Ova stranka je odbila da posluša narodnjake, ali je i sama izašla sa idejom koja nema smisla – da ne pokušava da formira vladu, ali da dobije mesto predsednika skupštine. Kako bi u parlamentarnom sistemu bilo moguće da jedna koalicija upravlja vladom a njoj suprotstavljena skupštinom i zašto bi secesionisti glasali za takvog predsednika skupštine, Sijudadanos nije objasnio.

Secesionisti, koji su rukovodili Katalonijom dok ih Španija nije svrgla zbog proglašenja nezavisnosti, imaju i nemaju potrebne glasove. Tačno je da su osvojili 70 mandata, ali osmoro izabranih poslanika fizički nije u stanju da dođe u parlament i izabere vladu. Madrid je sve članove bivše pokrajinske administracije optužio za pobunu zbog organizovanja referenduma o nezavisnosti, pa je troje njih u zatvoru, a petoro u egzilu. Iz istih „tehničkih” razloga, lideri secesionista ne mogu do premijerske funkcije.

Oriol Žunkeras, bivši vicepremijer i predsednik druge najjače partije ovog bloka, Republikanske levice Katalonije, jedan je od onih koji nisu dobili pravo da se brane sa slobode. Puđdemon, lider najjače snage među separatistima, ne sme da se vrati iz Belgije jer mu je Španija poručila da će ga odmah strpati iza rešetaka. To je koaliciju Zajedno za Kataloniju navelo da saopšti da Puđdemon treba da položi zakletvu iz Brisela i vlada na daljinu. Republikanska levica je to odbacila zatraživši da se Puđdemon odmah vrati i preuzme vlast na tradicionalan način, prenosi „Vangvardija”.

Iako imaju svoje razmirice, tri secesionističke partije (treća je mala Kandidatura za narodno jedinstvo) opstajale su zajedno jer su bile ujedinjene u nastojanjima da izdejstvuju republiku. Unitaristi, Narodna stranka, Sijudadanos i PSOE spremni su da progutaju mnogo veće međusobne razlike da bi preuzeli kormilo Katalonije i sprečili njeno osamostaljenje. Narodnjaci i Građani su desničarske, konzervativne stranke, ali je PSOE socijalistička partija. Socijalisti su najveća opoziciona snaga u nacionalnom parlamentu, gde ne štede Rahojeve zakone. Ipak, u pokrajini, PSOE je najavio da bi ušao u vladu sa Rahojevom strankom, a čak je i podržao narodnjački apel Sijudadanosu da se trgne i proba da sastavi kabinet.