Буџетска резерва на резерви

 Ранијих година, обично је та дотација износила око две милијарде. Основни разлог за то што је република ове године била тако издашна према општинама и градовима јесте што је централна каса у плусу, док су локални буџети неодрживи.

Највеће уплате из републичког буџета у износу од по 450 милиона динара одобрене су Крагујевцу, на чијем је челу Радомир Николић, и Лесковцу, којим управља Горан Цветановић. Град Ниш добио је 300, док је Врању одобрено 200 милиона динара. Лесковац је већ, у претходној расподели буџетских пара добио нешто мање од 100 милиона динара, што значи да су укупне уплате овом граду током 2017. достигле више од пола милијарде динара.

Град Београд, који је у два наврата већ добио 110 милиона динара, сада је из централне касе дотиран са додатних 185 милиона динара.

По 150 милиона динара уплаћено је Новом Пазару и Новом Саду. Ни ова велика новогодишња расподела пара из буџетске резерве није могла да прође без Јагодине, која је годинама највећи корисник новца из централне касе.

Пожаревцу је одобрено 90, а Зајечару 55 милиона динара. Овај град већ је добио 380 милиона динара.

По 50 милиона динара одобрено је Краљеву и Крушевцу, док је Лозница добила 40 милиона. Овом граду је из буџета раније у току године већ било уплаћено пет милиона динара.

Смедерево и Сремска Митровица добили су по 30 милиона динара, док је Сомбору уплаћено 25 милиона.

Значајан износ добили су Прокупље (140 милиона), Медвеђа (86 милиона) и Деспотовац (80 милиона). На рачун општина Инђија и Смедеревска Паланка уплаћено је по 60, док су Кањижа и Нови Кнежевац добили по 50 милиона.

На списку корисника има и мање развијених општина као што су Сурдулица (30 милиона), Куршумлија (30 милиона ), Лебане (25 милиона), Прибој (25 милиона), Бољевац (20 милиона), Блаце (10 милиона)...

Данко Брчеревић, главни економиста Фискалног савета, каже да управо расподела ових средстава показује оно што већ може да се види у анализама и извештајима ове институције. Да је републички буџет уравнотежен, за разлику од локалних каса које су неизбалансиране и имају велике проблеме.

– Ако је централна благајна у суфициту, онда је у реду да република помогне локал који је у проблему. Али, оно што је приликом такве расподеле проблематично јесте што нема систематичности. Односно, у реду је да градови и општине које су већ ушле у програм фискалне консолидације, и покушавају да своје финансије доведу у ред, добију помоћ из буџета. Ниш је добар пример за то, јер је тај град смањио своје доцње за милијарду и добро је да им република помогне са 300 милиона да се извуку из проблема које имају. И Крагујевац је почео да примењује програм фискалне консолидације и покушава да нешто учини на сређивању својих финансија. Али, шта је са општинама које не раде ништа да своје буџете доведу у ред, а из године у годину добијају паре. Јагодина је тај негативан пример – упозорава Брчеревић.

Неодговорност се на тај начин награђује, а такво понашање се у економији зове морални хазард. То је кад држава подстиче негативно понашање, зато што једне исте општине из године у годину чупа из дугова, додаје Брчеревић.

– Нема критеријума по коме се буџетска резерва дели. Или, ако га Министарство финансија и има, ми га не знамо – каже Брчеревић и додаје да у стратешком документу, као што је Фискална стратегија, у коме се налази трогодишњи план креатора економске политике, локал није споменут ниједном једином речју.