Budžetska rezerva na rezervi

 Ranijih godina, obično je ta dotacija iznosila oko dve milijarde. Osnovni razlog za to što je republika ove godine bila tako izdašna prema opštinama i gradovima jeste što je centralna kasa u plusu, dok su lokalni budžeti neodrživi.

Najveće uplate iz republičkog budžeta u iznosu od po 450 miliona dinara odobrene su Kragujevcu, na čijem je čelu Radomir Nikolić, i Leskovcu, kojim upravlja Goran Cvetanović. Grad Niš dobio je 300, dok je Vranju odobreno 200 miliona dinara. Leskovac je već, u prethodnoj raspodeli budžetskih para dobio nešto manje od 100 miliona dinara, što znači da su ukupne uplate ovom gradu tokom 2017. dostigle više od pola milijarde dinara.

Grad Beograd, koji je u dva navrata već dobio 110 miliona dinara, sada je iz centralne kase dotiran sa dodatnih 185 miliona dinara.

Po 150 miliona dinara uplaćeno je Novom Pazaru i Novom Sadu. Ni ova velika novogodišnja raspodela para iz budžetske rezerve nije mogla da prođe bez Jagodine, koja je godinama najveći korisnik novca iz centralne kase.

Požarevcu je odobreno 90, a Zaječaru 55 miliona dinara. Ovaj grad već je dobio 380 miliona dinara.

Po 50 miliona dinara odobreno je Kraljevu i Kruševcu, dok je Loznica dobila 40 miliona. Ovom gradu je iz budžeta ranije u toku godine već bilo uplaćeno pet miliona dinara.

Smederevo i Sremska Mitrovica dobili su po 30 miliona dinara, dok je Somboru uplaćeno 25 miliona.

Značajan iznos dobili su Prokuplje (140 miliona), Medveđa (86 miliona) i Despotovac (80 miliona). Na račun opština Inđija i Smederevska Palanka uplaćeno je po 60, dok su Kanjiža i Novi Kneževac dobili po 50 miliona.

Na spisku korisnika ima i manje razvijenih opština kao što su Surdulica (30 miliona), Kuršumlija (30 miliona ), Lebane (25 miliona), Priboj (25 miliona), Boljevac (20 miliona), Blace (10 miliona)...

Danko Brčerević, glavni ekonomista Fiskalnog saveta, kaže da upravo raspodela ovih sredstava pokazuje ono što već može da se vidi u analizama i izveštajima ove institucije. Da je republički budžet uravnotežen, za razliku od lokalnih kasa koje su neizbalansirane i imaju velike probleme.

– Ako je centralna blagajna u suficitu, onda je u redu da republika pomogne lokal koji je u problemu. Ali, ono što je prilikom takve raspodele problematično jeste što nema sistematičnosti. Odnosno, u redu je da gradovi i opštine koje su već ušle u program fiskalne konsolidacije, i pokušavaju da svoje finansije dovedu u red, dobiju pomoć iz budžeta. Niš je dobar primer za to, jer je taj grad smanjio svoje docnje za milijardu i dobro je da im republika pomogne sa 300 miliona da se izvuku iz problema koje imaju. I Kragujevac je počeo da primenjuje program fiskalne konsolidacije i pokušava da nešto učini na sređivanju svojih finansija. Ali, šta je sa opštinama koje ne rade ništa da svoje budžete dovedu u red, a iz godine u godinu dobijaju pare. Jagodina je taj negativan primer – upozorava Brčerević.

Neodgovornost se na taj način nagrađuje, a takvo ponašanje se u ekonomiji zove moralni hazard. To je kad država podstiče negativno ponašanje, zato što jedne iste opštine iz godine u godinu čupa iz dugova, dodaje Brčerević.

– Nema kriterijuma po kome se budžetska rezerva deli. Ili, ako ga Ministarstvo finansija i ima, mi ga ne znamo – kaže Brčerević i dodaje da u strateškom dokumentu, kao što je Fiskalna strategija, u kome se nalazi trogodišnji plan kreatora ekonomske politike, lokal nije spomenut nijednom jedinom rečju.