Али-баба уплашио берлинске десничаре, али не и децу

„Место за проповеднике мржње и оне који изводе самоубилачке нападе. Јесмо ли на Оријенту или у својој земљи”, један је од бројних коментара и порукa мржње који су објављени након појављивања фотографија тада још незавршеног игралишта. Полумесец на врху куполе дечје пењалице био је довољан да критичари игралиште прогласе џамијом, а Али-бабу који носи турбан као безмало доказ инвазије исламиста на Запад.

„Игралишта сада постају религијске институције”, реаговао је берлински огранак Алтернативе за Немачку (АфД), која је протекле две године успела антиисламском и антиизбегличком реториком да привуче безмало 13 одсто бирача да гласају за њих. Али, није се огласио само АфД, кога остале странке сматрају крајње десничарским и противником демократских начела, већ су критике стигле и из редова Хришћанско-демократске уније (ЦДУ) канцеларке Ангеле Меркел.

„Овај веома упитни пројекат смислио је неки државни службеник који мисли да је тиме допринео међукултуролошком разумевању”, рекао је у први мах за „Берлинер цајтунг” представник ЦДУ да би потом ипак ублажио своје критике.

Одједном је дечје игралиште у овом поприлично сивом и сиромашном крају Берлина постало сензација о којој извештавају немачки национални медији.

„Дебата је заиста апсурдна”, истакла је пак на отварању председница општине Нојкелн Франциска Гифеј, иначе кадар Социјалдемократске партије. „Нисмо овде изградили џамију, већ један оријентални замак. Бајке су овде за све.”

Према њеним речима, циљ је да се исприча прича, да се деца стимулишу да маштају, да их одведемо у свет бајки. То потврђује и шефица оближњег вртића, која је учествовала са идејама у изради овог игралишта.

„Мени је неразумљиво како од овога може да проистекне политичка и верска расправа”, каже Гилдане Јилмаз, која је на челу вртића који такође носи име Али-бабе и чија деца су често на овом игралишту па су и она као и комшије питани коју бајку би желели да виде представљену на овом месту. „Религија нема шта да тражи у вртићу.”

Да игралишта са мотивима из бајки нису никаква новина, те да се деца у Берлину и целој Немачкој одавно играју у стилизованим гусарским бродовима, дворцима или око статуа Снежане и седам патуљака као и бројних јунака цртаних филмова, подсетио је и аутор овог парка Аксел Крузе, истичући да се нико није бунио када је пре 15 година подигнуто игралиште инспирисано бајкама из 1001 ноћи.

И док је Али-баба немачке десничаре уплашио од доласка калифата у Немачку, деца од првобитног „Сезаме, отвори се” до данас се безбрижно око њега јуре. Већина родитеља се радује што деца сада ту имају не само игралиште већ и ограђени фудбалски терен.

„Све то је скроз бесмислено. Па зашто се не буне што ево пет метара даље постоји кинески ресторан на чијим вратима су мотиви азијских лавова. То ником не смета”, примећује Макс Кесер, житељ овог краја за којег су Берлин и Нојкелн симболи мултикултурализма.

Маленој Јани и Ђезину, чинило се, ништа није могло да прекине игру да малишан није напрасно, почео да прича „Ја сам дечак. Ја сам дечак” и отрчао до мајке марамом покривене косе. Јана оста у чуду, али и њени родитељи који, признају, на тренутак помислише да можда дечака уче да се не игра са девојчицама и да је посреди културолошка разлика. Међутим, тренутак касније распршише се све њихове предрасуде.

„Гасиф се стиди. Ово је за тебе. Узми кекс, узми”, рече Гасифов старији брат Салиб, извукавши Јани осмех.

Убрзо и срамежљиви Гасиф дотрча и игра у песку се настави, без оптерећења ко је Немац, ко Арапин, а ко Турчин или Рус. То ће их очигледно сачекати када порасту.