Ali-baba uplašio berlinske desničare, ali ne i decu

„Mesto za propovednike mržnje i one koji izvode samoubilačke napade. Jesmo li na Orijentu ili u svojoj zemlji”, jedan je od brojnih komentara i poruka mržnje koji su objavljeni nakon pojavljivanja fotografija tada još nezavršenog igrališta. Polumesec na vrhu kupole dečje penjalice bio je dovoljan da kritičari igralište proglase džamijom, a Ali-babu koji nosi turban kao bezmalo dokaz invazije islamista na Zapad.

„Igrališta sada postaju religijske institucije”, reagovao je berlinski ogranak Alternative za Nemačku (AfD), koja je protekle dve godine uspela antiislamskom i antiizbegličkom retorikom da privuče bezmalo 13 odsto birača da glasaju za njih. Ali, nije se oglasio samo AfD, koga ostale stranke smatraju krajnje desničarskim i protivnikom demokratskih načela, već su kritike stigle i iz redova Hrišćansko-demokratske unije (CDU) kancelarke Angele Merkel.

„Ovaj veoma upitni projekat smislio je neki državni službenik koji misli da je time doprineo međukulturološkom razumevanju”, rekao je u prvi mah za „Berliner cajtung” predstavnik CDU da bi potom ipak ublažio svoje kritike.

Odjednom je dečje igralište u ovom poprilično sivom i siromašnom kraju Berlina postalo senzacija o kojoj izveštavaju nemački nacionalni mediji.

„Debata je zaista apsurdna”, istakla je pak na otvaranju predsednica opštine Nojkeln Franciska Gifej, inače kadar Socijaldemokratske partije. „Nismo ovde izgradili džamiju, već jedan orijentalni zamak. Bajke su ovde za sve.”

Prema njenim rečima, cilj je da se ispriča priča, da se deca stimulišu da maštaju, da ih odvedemo u svet bajki. To potvrđuje i šefica obližnjeg vrtića, koja je učestvovala sa idejama u izradi ovog igrališta.

„Meni je nerazumljivo kako od ovoga može da proistekne politička i verska rasprava”, kaže Gildane Jilmaz, koja je na čelu vrtića koji takođe nosi ime Ali-babe i čija deca su često na ovom igralištu pa su i ona kao i komšije pitani koju bajku bi želeli da vide predstavljenu na ovom mestu. „Religija nema šta da traži u vrtiću.”

Da igrališta sa motivima iz bajki nisu nikakva novina, te da se deca u Berlinu i celoj Nemačkoj odavno igraju u stilizovanim gusarskim brodovima, dvorcima ili oko statua Snežane i sedam patuljaka kao i brojnih junaka crtanih filmova, podsetio je i autor ovog parka Aksel Kruze, ističući da se niko nije bunio kada je pre 15 godina podignuto igralište inspirisano bajkama iz 1001 noći.

I dok je Ali-baba nemačke desničare uplašio od dolaska kalifata u Nemačku, deca od prvobitnog „Sezame, otvori se” do danas se bezbrižno oko njega jure. Većina roditelja se raduje što deca sada tu imaju ne samo igralište već i ograđeni fudbalski teren.

„Sve to je skroz besmisleno. Pa zašto se ne bune što evo pet metara dalje postoji kineski restoran na čijim vratima su motivi azijskih lavova. To nikom ne smeta”, primećuje Maks Keser, žitelj ovog kraja za kojeg su Berlin i Nojkeln simboli multikulturalizma.

Malenoj Jani i Đezinu, činilo se, ništa nije moglo da prekine igru da mališan nije naprasno, počeo da priča „Ja sam dečak. Ja sam dečak” i otrčao do majke maramom pokrivene kose. Jana osta u čudu, ali i njeni roditelji koji, priznaju, na trenutak pomisliše da možda dečaka uče da se ne igra sa devojčicama i da je posredi kulturološka razlika. Međutim, trenutak kasnije raspršiše se sve njihove predrasude.

„Gasif se stidi. Ovo je za tebe. Uzmi keks, uzmi”, reče Gasifov stariji brat Salib, izvukavši Jani osmeh.

Ubrzo i sramežljivi Gasif dotrča i igra u pesku se nastavi, bez opterećenja ko je Nemac, ko Arapin, a ko Turčin ili Rus. To će ih očigledno sačekati kada porastu.