Среда, 17.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа
НОВОГОДИШЊЕ ЖЕЉЕ

Нећемо посао, хоћемо на море

Нећемо посао, хоћемо на море

Нисам учествовао у истраживању „Политике” и „Фактора плус”, али сам у резултатима препознао себе. Као да су ме нацртали.

Дакле, сањам већу плату, одлазак на море и добитак на лотоу. Те три жеље грађани Србије су нагласили као приоритетне у наредној години. Четврта је да купе кола, пета да се заљубе, шеста да добију принову у породици. Тек седма је да пронађу посао и купе стан.

Најмање њих жели да уплови у слатке, брачне воде. Радије би да се бућну у слану. И то тамо где је најјефтиније. У Сутоморе или Паралију, рецимо. Део грчке плаже ионако је купио најевропљанин Драган Марковић Палма, обезбедивши Србији излазак на море, те се може констатовати, мада натегнуто, да осољени део популације ипак летује у отаџбини.

И у претходне три године, у сличним анкетама, море је био влажни сан Срба.

Истине ради, у питању „шта себи желите 2018. године”, помиње се летовање, али какав је то годишњи одмор ако се не  брчкамо у Јадрану, Егеју и осталим великим барама. Заиста, где и са којим парама да отпутујемо следећег лета? Хотели у Египту и Тунису делују примамљиво. Чак и по цену да апокалиптична сцена мог катапултирања са песковите плаже право у небо донекле изгледа романтично. Бар би ме укокали у ултра олинклузив аранжману, где бих одлетео привучен јефтиним ценама, на 12 рата.

Хајде да замислим како се играм животом. Не на добровољној бази, већ на основу уплаћеног аранжмана. Најпре бих се добро најео, а потом заронио у топло море, уживајући у оном делу коралних скровишта где не допиру подводне мине. Кад бих изронио из тог уточишта рајске лепоте, поново бих се сусрео са паклом на песку. Извесна је могућност да би ме рокнуо „калашњиковим” некакав брадоња, или бих посматрао како исти тај тип, обмотан експлозивом, вози стари комби којим се превози воће на егзотичне пијаце.

Срби који више нису желели да сањају море, храбро су путовали ка дестинацијама дум-дум туризма. И провели су се одлично. Нису хтели да се врате, иако су се око њих чуле експлозије. Потпуно их разумем. Онај који је узео потрошачки кредит да одсања свој сан неће се предати пред бомбашима самоубицама, макар наш туриста специјалац био наоружан маском и перајима.

Тешим се, тако, да би Египћани морали да ми поклоне много камила, понешто злата и бедуински шатор, како бих и евентуално помислио да седнем у авион који надлеће подручја где се сусрећу птице, облаци и ракете земља-ваздух.

Хрватску одмах избацујем са листе мојих жеља, јер бих пре слушао Бору Дрљачу него Томпсона. И не бих да ме, због стомака и наочара, замене са Шешељем.

У бугарске мочваре можда бих и могао да умочим ноге, али море није нарочито слано, а дува страшније и језивије него на Дунаву, па се питам који то ђаво може да ме натера да се домогнем нечега што личи на Аду Циганлију.

Али, могу бар да сањарим и тешим се, јер три године нисам видео море. Ваљда ће четврта бити срећна... Није лош знак што нас не напушта оптимизам. На питање како процењујемо да ћемо живети у 2018. години у односу на протеклу, 53 одсто анкетираних предвиђа да ће живети исто, 17 одсто њих да ће им бити мало боље, а девет процената знатно боље. Тек девет одсто мисли да ће живети знатно горе.

Ако крене набоље, најлогичнији избор за годишњи одмор је Црна Гора. Али то знају и они, те зидају цене као Свето Маровић Будву, тако да ни Сутоморе није што је некад било. Пиво ће ме коштати као авионска такса, пица као мали сервис за половни „фијат”, аранжман као плац у Овчи. Вреди ли окупати се за те паре или остати сањар у анкетама? Извесно је да ће ме и даље прогонити ноћне море због мора, макар се усудио да га поново видим. Јер, колика год да је плата, она је мала, нарочито за оне који су узели стамбене кредите у време када су камате биле нешто мање од зеленашких. Утеха је да банке не шаљу момке с бејзбол палицама како би наплатили ризичне кредите, али са стварањем касте судских извршитеља, ствар дође на исто. Унутрашњи органи остаће вам на свом месту, али ће ентеријер вашег дома изгледати другачије. Остаћете без телевизора, компјутера, намештаја и беле технике. Власници станова који су се задужили у швајцарцима вероватно нису анкетирани, јер би се у одговорима нашла и жеља да се Свевишњи спусти на земљу.

Срећник који је узео стамбени кредит у еврима, кад успе да некако поплаћа све рачуне, од инфостана до мобилног, за летовање би морао да узме нови кредит. Зато играм лото, иако сам свестан да имам веће шансе да ме удари гром у дневној соби него да добијем милионе на државној коцки. Они које не верују државном бубњу, верују приватним кладионицама, које постају једна од најразвијенијих привредних грана. Некада је Слоба говорио: „Ако не умемо да радимо, умемо да се бијемо”. Данас се може рећи: „Ако нећемо да радимо, хоћемо да се кладимо”.

То посредно потврђује и податак из анкете који је нарочито забрињавајући. Наиме, свега 14 одсто грађана жели да у 2018. години нађе посао. Шта онда желе да раде, ако неће да раде? Алармантно је да не желимо да радимо, а да хоћемо на летовање, што значи да желимо на море без мотике. Као што забрињава да и они који раде до њега тешко могу да допливају. А и ко нас пита за здравље.

Коментари15
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Иван С. Белић
Радити за 250 евра, што је просек плате у Србији је крајње дестимулативно. И такав просек сиромаштва није узрокован само НАТО агресијом, што такође треба узети у обзир, већ агресијом нај горих међу нама 5. Октобра који су као термити, очистили Србију од привредних и финасиских ресурса, који нису били мали. Моћни домаћи инсајдери у Србији су преко офшор фирми, на туђе име, куповали багателно домаћа предузећа из којих су извлачили средства и пребацивали у иностранство. Десетине милијарди долара је опљачкано и изнето из Србије након 2001. кроз разне илегалне трансакције, помиње се цифра од 51 милијарду долара, каже за Радио Слободна Европа Мајкл Хадсон (Мицхаел Худсон), уредник у „Међународ. конзорцијуму за истраживачко новинарство“ и један од аутора текста „Како су уништавани Навип, Фиделинка и Агрохем“.....!
Sasa Trajkovic
Postoji jedan fenomen o kome se u Srbiji NE govori a kulturološke je prirode, naime naš radnik je cenjen na zapadu pogotovo u Nemačkoj koja je uređeno društvo ali u Srbiji su sve samo NE radoholičari a spisak želja govori više o infantilnosti i neozbiljnosti populacije koja živi na račun bakinih i dekinih penzija.
Данило
Полако са тим шок - терапијама. Нису Срби Јапанци. Нама су другови цело време од када су отели имовину од мрских капиталиста говорили да све имамо и да смо богати, лези лебу. Сад када су они зграбили друштвено пу - пике не важи, запнимо....ни петка, нити Светца, ни Недеље, ни почивке, ни црвеног слова у календару....полако другови, одвикли смо се од рада и традиције, у генетски код је усађено "снађи се". Нема веће неправде од сиротињске правде рекли би стари Срби.
svetlana
Ovi iz fonda Karadjordjevića, ko o čemu oni samo o crvenom slovu, a nikako ne vole crvene. Danilo, kažite Vi nama, šta su to crkve i popovi izgradili u Srbiji?
Драган Пик-лoн
Реците ми молим вас,ко још машта о послу у недођији Србији.Где су бог и рођаци одавно узели пут под ноге.Где образовани и одрасли људи морају ићи са пеленама на посао.Где су синдикати у коалицији са "клинцима" на булдожерима.У Србији где се врши дигитализација у местима где нема струје,воде и хлеба.Ако наставимо овим темпом прешишаћемо и најчувеније домороце!!!
tamo daleko
U dobroj ekonomiji je lako biti dobar i to je jedan od razloga zasto su nasi strucnjaci cenjeni u svetu (pored jakog obrazovanja i vrednoce), a kod nas omalovazavani i skrajnuti. Nazalost, siromastvo uzrokovano vecinski uticajem spolja unistavanjem ekonomije zemlje i ratovima, a dovrseno delovanjem domacih izdajnika pljackaskim privatizacijama i partijskim zaposljavanjem, je uticalo da oni najbolji odlaze, a oni koji moraju ili istrajavaju da ostanu-zele nesto tako normalno kao sto je posao ili letovanje. Pogledajte odnose radnih dana na konto praznika u Srbiji (8) naspram Slovenije (11) ili Austrije (14), zatim zastitu porodilja po povratku na posao, placeno trudnicko, dane na konto dece, broj potrebnih radnika u istoj firmi u Srbiji i inostranstvu, mogucnosti da se radi fleksibilno ili svega par dana nedeljno u inostranstvu naspram nemogucnosti u Srbiji. Veoma smo vredan i pametan narod i ne dozvolimo barem da nas potcenjuju i ubedjuju u suprotno i cenimo svoje kao sto to i drugi rad
crni luk
Ako smo tako pametni kako to da ni posle 30g. nismo nasli resenje.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.