Све је више жена у затворима

Према подацима које смо добили у Управи за извршење кривичних санкција, у Србији је тренутно у затвору 277 жена. Њима су изречене казне које варирају од неколико дана до 30 година. Најмлађа има 21, а најстарија 78 година.

Жене и девојке чине седам одсто укупне затворске популације у свету. У афричким државама тај однос је свега три процента, нижи него било где. Највише жена у односу на укупан број људи у затворима бележи Хонгконг са 21 одсто, затим Лаос са 18 и Катар са 15 одсто. Занимљив је и податак према којем је, на пример у Ел Салвадору у протеклих 17 година удесетостручен број жена у затворима.

У Европи, највећи проценат затвореница има Андора, 21 одсто, док у Сан Марину и на Фарским Острвима тренутно ниједна жена није иза решетака. Занимљиво је да од држава бивше Југославије највише затвореница у односу на број затвореника има Словенија, па Хрватска, затим следе Србија, Македонија, Црна Гора и БиХ. У односу на број мушкараца, жене у затвору у Србији чине свега 3,62 одсто.

Најновији подаци показују и знатне варијације у броју затвореница у суседним земљама. Кетрин Херд, директор истраживачког програма за затворе широм света оцењује да драстично повећање броја затвореница у односу на број затвореника указује на потребу да власти размотре да ли је заиста неопходно да толики број жена буде у овим установама. По мишљењу аутора истраживања, тај податак разлог је за бригу јер никако не доприноси јавној безбедности, а држање великог броја жена у затворима много кошта и има тешке социјалне последице.

„Жене и девојке у затворима су рањива и осетљива друштвена категорија и лако постају жртве криминала и разних злоупотреба. Владе свих држава као и затворска администрација требало би да истраже због чега се ово дешава”, каже Кетрин Херд.

Криминал који чине жене готово је по правилу мање агресивног типа и са много мање повратница. Пракса показује да су жене током издржавања казне мање агресивне од мушкараца и далеко је мање вероватно да се оне организују у затворско подземље и да чине насиље, покушају бекство или пружају отпор особљу.

За жене је, забележили су истраживачи, посебно болно одвајање од породице или немогућност материнства. Због усамљености, оне хетеросексуалне оријентације, које чине око 95 одсто укупног броја жена, мењају ставове и често улазе у хомосексуалне везе, као привремено решење. За разлику од мушкараца, оне то чине добровољно, без физичке присиле, док код мушкараца постоји стална претња насиљем тог типа.

У затворима, многе жене често су заборављене јер их се породице стиде и не помажу им. Насупрот томе, када је мушкарац у затвору, постаје чак и романтично одлазити му у посету. Неке жене склапају познанства са непознатим мушкарцима који су у затвору, пишу им и посећују их.

Казнено-поправни завод за жене у Пожаревцу једини је затвор те врсте у Србији. У затворском кругу налазе се три зграде за смештај. Главна зграда датира још од 1874. године и планирано је да се ускоро уради реконструкција. Посебне просторије намењене су за боравак трудница и мајки са децом. Тренутно је иза решетака једна осуђеница која је трудна, као и седам жена са децом. Према Закону о извршењу кривичних санкција, деца остају у овој установи најдуже до навршене друге године.

Женама иза решетака, како кажу у управи, обезбеђена је здравствена заштита. Служи им се храна о чијем квалитету води рачуна лекар, свакодневно им је доступна топла вода, а имају и могућност коришћења услуга фризерског салона. Ако желе, могу да носе своју одећу и обућу, као и да користе своју постељину.

Осуђенице које су радно ангажоване имају здравствено осигурање и накнаду за рад која износи најмање 20 одсто од најниже цене рада у Републици Србији. Дуги низ година, иза решетака ради кројачка радионица, која упошљава највећи број осуђеница. Пољопривредна производња је друга делатност по броју радно ангажованих, а знатан број ради изван завода на уређењу јавних површина у граду, као и унутрашњег простора.

У управи наглашавају да је образовање српских затвореница важан део програма јер је циљ да се што лакше укључе у друштвену заједницу по истеку казне и да што лакше нађу посао. Тиме се испуњава и најважнији задатак у систему извршења кривичних санкција, а то је одвраћање од поновног чињења кривичних дела. Једна осуђеница студира на факултету за пословне студије „Џон Незбит” у Пожаревцу и сама одлази на полагање испита. Ни у једној дипломи или сертификату о завршеној стручној обуци не наводи се да је стечена током издржавања казне.

Подаци о тренутном броју жена у затворима у региону

Словенија       97

Хрватска       132

Србија           277

Црна Гора       35

Македонија   102

Број жена у затвору у Србији у последњих пет година

2012 – 240

2013 – 267

2014 – 254

2015 – 263

2016 – 296