Недеља, 05.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Сећање на Беле Русе

Сећање на Беле Русе
Фотографија из серије „Сенке над Балканом” (Фото РТС)

Управо смо без даха одгледали десет епизода серије „Сенке над Балканом”, која се може сматрати надреалном. Да ли су се описани догађаји у серији стварно десили, то је друго питање. Режисер Драган Бјелогрлић рекао је да је хтео да подстакне интересовање за догађаје у периоду између светских ратова код нас, у које спада и серија „Монтевидео Бог те видео”, која описује сасвим другачији и нормални Београд.

Телевизија и филм су се тим временским периодом ретко бавили и то само према схватањима и веровањима тада владајућих комуниста. На ТВ је била једна кратка емисија о краљу Александру Карађорђевићу и његовом путу у Турску и Бугарску. Било је говора да ће се снимити цела ТВ серија о њему, што мислим да би требало учинити. Говорило се да неки чланови породица потомака кнеза Павла већ пишу сценарио за филм, или ТВ серију о њему. Енглези су снимили доста успешних филмова и ТВ серија о својим владарима из разних временских периода, па би то могли и ми. Већ је приказана веома успешна серија о последњем Обреновићу. Била је једна врло интересантна емисија о Југословенској радикалној заједници и њеном вођи Драгиши Цветковићу. из које се могло видети да напредне идеје о радништву нису имали само комунисти.

Рођен сам 1934. године и памтим неке догађаје из тог доба. У једној државној дирекцији, где је радио мој отац, радили су као чиновници и неки руски емигранти. На посао су долазили обучени у руске царске официрске униформе. Блиска пријатељица моје мајке била је удата за Руса емигранта који је увек био обучен у веома чисту, уредно опеглану официрску униформу, исту онакву какву смо могли да видимо у филму „Тихи Дон”. У мом разреду, у гимназији у Новом Саду су била и двојица синова тих руских емиграната, а у гимназији још неколико њих, међу њима је био и Душан Макавејев, наш прослављени филмски режисер. За време рата су такозвани Бели Руси имали статус окупатора. На Бањици је 1941. образована Козачка коњичка дивизија, а ја се сећам да су били обучени у немачке униформе. Ту козачку коњичку дивизију су користили Немци у борби против партизана и тада се у Новом Саду причало да су палили села по Срему. Народ их је звао Черкези. О дејствима те козачке дивизије писао је у својим ратним успоменама генерал Вермахт Глез фон Хоршенау, који је био опуномоћник немачке војске код војске НДХ.

Др Ђура Јовановић 

Коментари3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Петар Ј акшић
Заборавили смо њихов допринос уништавању албанских качака-одметника 1920-1925. Када су као припадници граничних трупа Краљевине СХС очистили погранични појас од добро организованих банди.Само у зони Проклетија белогардејци су имали више десетина погинулих.Иако су им очувани поједини споменици,као у Плаву,у нашој обневиделој јавности они су потпуно заборављени.
Петар Ј акшић
Код беле емиграције дошло је до диференцијације по питању антифашизма.Надежда Корњилова,кћи лекара у Петровградској болници/Данас Зрењанин/била је члан СКОЈ-а и активан борац Меленачког партизанског одреда.Ухваћена је од гестаповаца Јураја Шпилера и осуђена на смрт вешањем.На тргу у Меленцима,пред егзекуцију,одржала је ватрен говор и на крају се обратила,Шпилеру и присутним егзекуторима,;_ја умирем данас за слободу ,а ви ћете умрети сутра за ропство.Затим је истргла уже од џелата и набацила га себи око врата избацивши ослонац испод ногу.Присутни народ је дубоко оћутаним пијететом одао поштуњеној храбрости.Није проглашена за народног хероја, иако Стеван Филиповић за сличан чин јесте.Такође,група бравара Руса,који су из Желлезничке радионице пребачени у Фабрику вагона Краљево,одбила је приликом стрељања у Крљеву октобра 1941.да се издвоји од својих другова Срба,рекавши Немцима:-Ми остајемо са нашом браћом Србима.Овај чин је забележен на спомен плочи Старе жел.радионице у Зрењанину.
Dusan
Apsolutni uspeh dejana kolege po,peru iz nisa

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.