Немањићи – рађање краљевине

Прва епизода серије „Немањићи – рађање краљевине”, прве драмско-игране телевизијске обраде периода стварања династије Немањић, биће приказана 31. децембра на Првом програму РТС. Остале епизоде биће на програму највероватније од марта.

Радња серије почиње у другој половини 12. века, у време стицања моћи Немањића, прве српске династије. Према синопсису прве епизоде, у Нишу, 1165. године, на поклоњење византијском цару Манојлу Комнину долазе Стефан Немања и његова три брата, Тихомир, Страцимир и Мирослав. Манојло Комнин даје највеће повластице Немањи, што изазива незадовољство код његове браће. Ана, Немањина супруга, плаши се да ће то да изазове и љубомору код браће. Немања је разуверава јер има велико поверење у браћу и на њихов позив одлази у Рас. Међутим, у Расу га браћа заробљавају и затварају у пећину. Када после извесног времена Немања побегне из пећине, од народа тражи – и добија – пристанак за почетак борбе за спас и слободу свих поробљених српских земаља.

Главне улоге у првој епизоди играју Дубравка Мијатовић (Ана Немањић, Немањина супруга), Мики Крстовић (Адам), Мето Јовановски (Комнин), Горан Султановић (писар) и Младен Нелевић, који тумачи лик Стефана Немање.

„Трудио сам се да од Стефана Немање направим обичног човека који има своје породичне и државне проблеме. И сам сценарио и језик нуде једноставност, нисмо били затрпани неком важношћу теме и да носимо поред наших задатака глумачких то бреме важности и значајности, него смо се трудили да направимо обичне људе са емоцијама, проблемима”, објаснио је Нелевић на крају снимања.

Серија „Немањићи – рађање краљевине” настала је након што је РТС расписао анонимни конкурса за играну драмску серију од 12 епизода кроз које би се представило крунисање Стефана Првовенчаног. Одабран је сценарио „Снови”  Гордана Михића.

„Очекујемо велико интересовање публике, која до сада није имала прилике да се путем телевизијске драмске литературе упозна са нашом историјом, с почетком стварања српске државе са великим узлетима, заносима, посрнућима, страстима, греховима, гресима”, рекао је Михић на почетку снимања.

Сценариста је, у договору са јавним сервисом, редитељску палицу серије понудио Марку Маринковићу. Редитељ је, како је испричао за наш лист, осетио велику одговорност, не само према Михићу и пројекту већ према митолошком обрасцу који наш народ има према лози Немањића:

„Ма колико да аутор има искуства, када се суочи са тако великом темом, он види колико је мало његово знање и колико је кратко време да се припреми. Срећом, сценарио је био прецизан, изанализиран са сваког аспекта и са историјске линије. Али најважније је то што је Михић уљудио те људе. То нису митолошке слике са фресака наших светих, већ људи који су живели у суровим временима, умногоме их је по аналогији повезао са проблемима данашњег времена. У серији се види величина тих људи да у оним временима направе српску државу и цркву а опет да остану у мери људскости. Требало је наћи меру онога што је историјска фактографија која има улогу да едукује, да подсети и провери те чињенице. Серија има и ту дивну Горданову вештину да кроз све то да топао породични однос, али и велике драме сукоба браће Вукана и Стефана, као и дивне мелодрамске линије”, издвојио је редитељ који је остале главне улоге доделио Војину Ћетковићу (Стефан Првовенчани), Небојши Глоговцу (Вукан), Драгану Мићановићу (Сава) и Слободи Мићаловић (Ана Дандоло, супруга Стефана Првовенчаног).

Путевима Немањића, на 230 локација у Србији и Републици Српској, 222 глумца и око 2.700 каскадера и статиста током 100 снимања учествовало је у стварању приче о почецима династије наших владара. Пошто се у домаћој јавности већ извлаче паралеле између серије о Немањићима и популарне „Игре престола”, што је погрешно, аутори најављују садржај који не личи на стране продукције јер је прича наша и аутентична. Иначе, „Игра престола” је епска фантастика, односно фикција, са заплетом о чак девет породица које се боре за власт на некој измишљеној територији далеко од заплета историјских Немањића, где се браћа боре за круну, у окружењу Византије, Бугарске, Угарске и папства.

Ова серија, оценили су историчари, неће бити историјска читанка, али су костими, литургијски обреди, декор, оружје, инсигније онакви какви су заиста били на двору Немањића. Глумци и статисти су током снимања серије носили реплике оружја, оклопа, шлемова, на температурама које су у почетку биле испод нуле па до 40 степени, колико је било током снимања завршних кадрова, током јула.

Серијом о српској средњовековној династији, која је владала два века, РТС се враћа продукцији великих документарно-играних програма, Ово је за последњих 30 година најзахтевнији пројекат јавног сервиса којим обележава 800 година од крунисања Стефана Првовенчаног под сводовима манастира Жиче и осам векова самосталности Српске православне цркве коју је изборио монах Сава, Немањин најмлађи син Растко – потоњи Свети Сава. Кроз причу о стварању српске државе и цркве, серија слика политичку димензију средњег века, личну драму, братоубилачки рат, романсу и легенду.