Србија иде стопама СФРЈ у Африци

Иви­ца Да­чић је тим по­во­дом по­ру­чио да Ср­би­ја у африч­ким зе­мља­ма не­ма ни­ка­кве скри­ве­не пла­но­ве и да са „по­но­сом ис­ти­че да у Афри­ци, у од­но­су на мно­ге дру­ге, због исто­риј­

ских раз­ло­га има старт­ну пред­ност, уве­ре­на да ту пред­ност, уз но­ве иде­је, тре­ба и да ис­ко­ри­сти”.

И та пред­ност се кроз мно­ге би­ла­те­рал­не кон­так­те оби­ла­то ко­ри­сти. Пре два месеца у по­се­ти Бе­о­гра­ду био је пред­сед­ник Вла­де Гви­не­је Би­сао – Ума­ро Си­со­ко Ем­ба­ло, чи­ја је зе­мља по­ву­кла при­зна­ње јед­но­стра­но про­гла­ше­не не­за­ви­сно­сти КиМ. Пре око месец дана пр­ви пут по­сле 22 го­ди­не, у Ср­би­ју је до­шао и ми­ни­стар спољ­них по­сло­ва Ту­ни­са – Ке­ма­и­со Же­на­у­и­јо, ко­јем је Да­чић за­хва­лио што ње­го­ва зе­мља упр­кос при­ти­сци­ма и да­ље не при­зна­је та­ко­зва­но Ко­со­во.

Пре­ми­јер­ка Ана Бр­на­бић је по­чет­ком но­вем­бра у Ра­ба­ту раз­го­ва­ра­ла са пред­сед­ни­ком Ма­ро­ка – Са­де­ди­ном ел От­ма­ни­јем, ко­ји та­ко­ђе не при­зна­је са­мо­про­гла­ше­ну не­за­ви­сност. Те­ме на днев­ном ре­ду би­ле су: ту­ри­зам, по­љо­при­вре­да, гра­ђе­ви­нар­ство, елек­тро­е­нер­ге­ти­ка, фар­ма­ци­ја...

Ми­ло­ван Дре­цун из По­сла­нич­ке гру­пе при­ја­тељ­ства са зе­мља­ма под­са­хар­ске Афри­ке ис­ти­че за наш лист да је на­ме­ра пред­сед­ни­ка Ву­чи­ћа да оби­ђе по­је­ди­не др­жа­ве на овом раз­вој­ном кон­ти­нен­ту до­бар по­тез, јер мо­же да отво­ри је­дан но­ви век­тор у на­шој спољ­ној по­ли­ти­ци, што би нам до­не­ло и еко­ном­ску и по­ли­тич­ку ко­рист. „Афри­ка је раз­вој­ни кон­ти­нент ко­ји по­след­њих го­ди­на бе­ле­жи бру­то раст БДП из­ме­ђу осам и де­вет од­сто. Све че­шће нам до­ла­зе по­слов­ни љу­ди из африч­ких зе­ма­ља и рас­пи­ту­ју се за усло­ве ин­ве­сти­ра­ња, а и у тим др­жа­ва­ма је при­сут­но и до­ста на­ших при­ват­них фир­ми”, об­ја­шња­ва Дре­цун.

Из цен­тра за би­ла­те­рал­ну са­рад­њу При­вред­не ко­мо­ре Ср­би­је ка­жу нам да је еко­ном­ска са­рад­ња са зе­мља­ма Афри­ке ма­лог оби­ма, али да има ве­ли­ки по­тен­ци­јал за­хва­љу­ју­ћи исто­риј­ским ве­за­ма Ју­го­сла­ви­је, ко­ја је има­ла од­лич­ну при­вред­ну и на­уч­но­тех­нич­ку са­рад­њу са африч­ким кон­ти­нен­том. Да ин­те­ре­со­ва­ње за уна­пре­ђе­ње еко­ном­ске са­рад­ње са Афри­ком по­сто­ји, по­твр­ђу­ју ак­тив­но­сти ПКС у 2017. го­ди­ни. У апри­лу је у ко­мо­ри одр­жа­на кон­фе­рен­ци­ја „Ка­ко по­сло­ва­ти са под­са­хар­ском Афри­ком”. О ка­квом тр­жи­шту је реч, до­вољ­но све­до­чи да под­са­хар­ска Афри­ка об­у­хва­та 49 др­жа­ва са ми­ли­јар­ду ста­нов­ни­ка.  Истог ме­се­ца је у Пре­то­ри­ји осно­ва­на За­јед­нич­ка при­вред­на ко­мо­ра Ср­би­је и Ју­жне Афри­ке, а у ју­ну је пред­сед­ник ПКС Мар­ко Ча­деж по­се­тио Ју­жно­а­фрич­ку Ре­пу­бли­ку, где се са­стао и са пред­сед­ни­ком ЈАР – Џеј­ко­бом Зу­му­ом.

Кра­јем ок­то­бра у Бе­о­гра­ду је одр­жан пр­ви су­срет ПКС и Срп­ско-африч­ког ин­ве­сти­ци­о­ног фо­ру­ма (СА­ИФ), ко­ји је оку­пио око 100 уче­сни­ка из ЈАР, Зим­баб­веа и дру­гих африч­ких зе­ма­ља, као и ве­ли­ки број срп­ских ком­па­ни­ја. На овом ску­пу је кон­ста­то­ва­но да по­сто­ји мо­гућ­ност за по­ве­ћа­ње са­рад­ње у ско­ро свим обла­сти­ма, али да је по­треб­но от­кло­ни­ти про­бле­ме у тран­спор­ту као и ца­рин­ске и дру­ге ба­ри­је­ре. 

Сло­бо­дан Јан­ко­вић из Ин­сти­ту­та за ме­ђу­на­род­ну по­ли­ти­ку и при­вре­ду под­се­ћа да по­след­њи стра­те­шки на­ступ Ср­би­је пре­ма африч­ким зе­мља­ма да­ти­ра из 2009. го­ди­не. Та­да­шњи пот­пред­сед­ник вла­де – Бо­жи­дар Ђе­лић офор­мио је тим ко­ји је на­пра­вио до­ку­мент о ци­ље­ви­ма Ср­би­је у од­но­си­ма за зе­мља­ма Бли­ског ис­то­ка и се­вер­не Афри­ке, у ко­ји је би­ла укљу­че­на и Ан­го­ла, због при­су­ства НИС-а и по­је­ди­них на­ших при­ват­них фир­ми у тој др­жа­ви. Овај на­уч­ни са­рад­ник ИМПП-а ис­ти­че да у од­но­си­ма са африч­ким зе­мља­ма по­сто­је и две не­по­вољ­не ства­ри ко­је тре­ба пре­ва­зи­ћи: због би­о­ло­шког фак­то­ра, се­ћа­ње на Ти­то­ву Ју­го­сла­ви­ју од­ла­зи у про­шлост, али и чи­ње­ни­ца да се у вре­ме Ву­ка Је­ре­ми­ћа 2010. го­ди­не тра­жи­ла по­др­шка тих зе­ма­ља за ре­зо­лу­ци­ју о Ко­со­ву у УН ко­је смо се по­сле од­ре­кли.

„До­ста африч­ких др­жа­ва нас је та­да по­др­жа­ло, а он­да смо се ми по­ву­кли, чи­ме смо на спољ­но­по­ли­тич­ком пла­ну у тим др­жа­ва­ма из­гу­би­ли кре­ди­би­ли­тет. За на­ступ на овом кон­ти­нен­ту са­да би тре­ба­ло на­пра­ви­ти но­ву стра­те­ги­ју. По­след­њих де­се­так го­ди­на у Афри­ци се во­ди бит­ка из­ме­ђу Ки­не, аме­рич­ких и ком­па­ни­ја из ЕУ. У та­квој кон­ку­рен­ци­ји, Ср­би­ји ни­је ла­ко да на­ђе део тр­жи­шта, али ни­је ни не­мо­гу­ће. За озби­љан еко­ном­ски на­ступ у овим зе­мља­ма мо­ра да по­сто­ји по­др­шка др­жа­ве. Ко­ли­ко знам, ми не­ма­мо ме­ха­ни­зам по­др­шке на­шим фир­ма­ма за на­ступ у ино­стран­ству”, об­ја­шња­ва Јан­ко­вић.

Раз­ме­на 1,5 ми­ли­јар­ди до­ла­ра

На осно­ву по­да­та­ка Ре­пу­блич­ког за­во­да за ста­ти­сти­ку, укуп­на вред­ност роб­не раз­ме­не Ср­би­је са зе­мља­ма Афри­ке у пе­ри­о­ду од 2012. до 2016. го­ди­не из­но­си­ла је ско­ро 1,5 ми­ли­јар­ди аме­рич­ких до­ла­ра, ка­жу у ПКС-у. Од то­га, Ср­би­ја је у зе­мље Афри­ке из­ве­зла ро­бу у вред­но­сти од 823,9 ми­ли­о­на до­ла­ра, а у истом пе­ри­о­ду уве­зла у вред­но­сти од 629,4 ми­ли­о­на до­ла­ра. Нај­ве­ћи обим укуп­не тр­го­вин­ске раз­ме­не Ср­би­је са Афри­ком, али и по­је­ди­нач­них вред­но­сти из­во­за и уво­за, за­бе­ле­жен је 2016. го­ди­не, ка­да је вред­ност укуп­не тр­го­вин­ске раз­ме­не из­но­си­ла 404,2 ми­ли­о­на до­ла­ра. Од то­га, из­воз Ср­би­је 211,2 ми­ли­о­на и увоз 193 ми­ли­о­на до­ла­ра. А са­мо у пр­вих де­сет ме­се­ци 2017. го­ди­не, Ср­би­ја је у Афри­ку из­ве­зла ро­бу у вред­но­сти од 120 ми­ли­о­на, док је у истом пе­ри­о­ду из Афри­ке уве­зла ро­бу у вред­но­сти од 132 ми­ли­о­на до­ла­ра.

Нај­ви­ше из­во­зи­мо у Еги­пат, Ту­нис и Алжир

Ср­би­ја је у пр­вих де­сет ме­се­ци 2017. го­ди­не нај­ви­ше из­во­зи­ла у сле­де­ће африч­ке др­жа­ве: Еги­пат 19,8 од­сто, Ту­нис 16,3, Ал­жир 15,6, Ма­ро­ко 6,8, Ма­у­ри­та­ни­ја 6,4, Ли­би­ја 6, Ке­ни­ја 5,9 и Ни­ге­ри­ја 5,1 про­це­нат. На ли­сти про­из­во­да ко­је смо на тр­жи­ште Афри­ке нај­ви­ше из­ве­зли је­су: пре­ра­ђе­ни ду­ван 38,2 од­сто, не­раз­вр­ста­на ро­ба 12 про­це­на­та, ро­та­ци­о­не елек­трич­не ма­ши­не (4,7), те­ле­ко­му­ни­ка­ци­о­на опре­ма (3,9), пре­кру­па, бра­шно од пше­ни­це (2,7), штам­па­не ства­ри (2,4). У истом пе­ри­о­ду, нај­ви­ше смо уво­зи­ли из Егип­та, Ту­ни­са, Ма­ро­ка, Оба­ле Сло­но­ва­че и Ју­жне Афри­ке.