Празници, прилика за дружење и – батине

– У ка­квој ће­мо ат­мос­фе­ри про­ве­сти но­во­го­ди­шње пра­зни­ке у ве­ли­кој ме­ри за­ви­си од (не)скла­да у ко­ме по­ро­ди­ца жи­ви 360 да­на у го­ди­ни. Дру­гим ре­чи­ма, пра­зни­ци мо­гу би­ти бла­го­слов или про­клет­ство, од­но­сно вре­ме за де­ша­ва­ње до­брих или ло­ших ства­ри. Пра­зни­ци по­ја­ча­ва­ју ба­зич­но рас­по­ло­же­ње, та­мо где ти­ња ро­вов­ски рат мо­же да до­ђе до бор­бе „пр­са у пр­са”, а та­мо где су од­но­си до­бри и ква­ли­тет­ни, пра­зни­ци су при­ли­ка да још ви­ше усре­ћи­мо јед­ни дру­ге. У здра­вим по­ро­ди­ца­ма парт­не­ри се ра­ду­ју пра­зни­ци­ма јер зна­ју да ће то би­ти при­ли­ка да при­вре­ме­но иза­ђу из бр­зог во­за жи­во­та ко­ји тут­њи 360 да­на у го­ди­ни и про­ве­ду ви­ше ква­ли­тет­ног вре­ме­на са­ми или са ма­ли­ша­ни­ма. У не­срећ­ним по­ро­ди­ца­ма са стреп­њом се иш­че­ку­ју ови да­ни, јер сви уку­ћа­ни са­мо че­ка­ју мо­ме­нат ка­да ће од нај­бе­за­зле­ни­је си­ту­а­ци­је на­ста­ти ду­го­ме­тра­жна рас­пра­ва у ко­јој ће сви стра­да­ти –об­ја­шња­ва др Не­ве­на Ча­лов­ска Хер­цог, пси­хи­ја­тар, по­ро­дич­ни те­ра­пе­ут и про­фе­сор на Фа­кул­те­ту за ме­ди­је и ко­му­ни­ка­ци­је. 

Ако је од­нос у кри­зи, све мо­же би­ти „на­га­зна ми­на”, по­чев од по­кло­на, са­мог до­че­ка, до по­се­те род­би­ни у пра­знич­ним да­ни­ма. Осим то­га, до­дат­ну нер­во­зу ства­ра и чи­ње­ни­ца да жи­ви­мо у по­тро­шач­ком дру­штву у ко­ме по­сто­ји и сна­жан со­ци­јал­ни при­ти­сак да за Но­ву го­ди­ну сви мо­ра­мо да бу­де­мо срећ­ни, на­сме­ја­ни, рас­по­ло­же­ни и има­мо за­цр­та­не ци­ље­ве... Због то­га у по­след­њим да­ни­ма де­цем­бра ужур­ба­но тр­чи­мо од рад­ње до рад­ње, ку­пу­је­мо по­кло­не, ки­ти­мо ку­ћу, пра­ви­мо за­ли­хе хра­не и по­на­ша­мо се, што би ре­као Ду­шко Ра­до­вић, као да је по­след­њи дан жи­во­та а не ста­ре го­ди­не. 

– Све то енер­гет­ски ужа­сно ис­цр­пљу­је осо­бу и мно­ге осо­бе умор­не че­ка­ју ма­гич­них 12 ча­со­ва и нај­ра­ди­је би пре­спа­ва­ле до­чек, да не по­сто­ји „при­ти­сак” да тач­но у по­ноћ ока­чи­мо сли­ке на „Ин­ста­грам” и „Феј­сбук”. На­жа­лост, пси­хо­ло­шка исти­на гла­си да је сав овај труд уза­луд ако по­ро­ди­ца ни­је функ­ци­о­нал­на. Од­нос из­ме­ђу парт­не­ра не­ће по­ста­ти бо­љи ако је тр­пе­за пре­пу­на ђа­ко­ни­ја, ку­ћа оки­ће­на као тр­жни цен­тар, а по­кло­ни вре­де ко­ли­ко и про­сеч­на пла­та. На­про­тив, ве­ћа је ве­ро­ват­но­ћа да ће се чла­но­ви по­ро­ди­це по­сва­ђа­ти већ код пред­је­ла, а ако се глав­но је­ло за­ли­је ал­ко­хо­лом, шан­са да до­ђе до вар­ни­ца и сва­ђа про­пор­ци­о­нал­но ра­сте –на­по­ми­ње на­ша са­го­вор­ни­ца. 

Др Не­ве­на Ча­лов­ска Хер­цог упо­зо­ра­ва да мно­ги брач­ни парт­не­ри, али и чла­но­ви по­ро­ди­це за пра­зни­ке игра­ју игру „е, сад си ми до­ли­јао, сад ћу да ти ка­жем оно што ни­сам мо­гао 364 да­на”, што мо­же да иза­зо­ве бес и агре­си­ју. Она об­ја­шња­ва да пра­зни­ци и го­ди­шњи од­мо­ри пот­пу­но ме­ња­ју ди­на­ми­ку по­ро­дич­ног функ­ци­о­ни­са­ња – док сва­ко­днев­ни жи­вот под­ра­зу­ме­ва да се чла­но­ви по­ро­ди­це ви­ђа­ју два-три са­та днев­но, да­ни од­мо­ра зна­че да је по­ро­ди­ца 24 ча­са днев­но за­јед­но. Ако су сва­ђе уоби­ча­је­но „сред­ство ко­му­ни­ка­ци­је”, не­ре­ал­но је оче­ки­ва­ти да ће пра­зни­ци уне­ти бла­го­сло­ве­ну ат­мос­фе­ру у по­ро­дич­ни дом, иако мно­ги парт­не­ри ми­сле да ће се ства­ри „ис­пе­гла­ти” ако оки­те јел­ку, ку­пе ску­пе по­кло­не и оду на до­чек на не­ку ег­зо­тич­ну де­сти­на­ци­ју или пр­ве са­те но­ве го­ди­не до­че­ка­ју у не­ком екс­клу­зив­ном ре­сто­ра­ну. Ме­ђу­тим, парт­нер­ски од­но­си не ре­ша­ва­ју се са­ми од се­бе, а сре­ћа се не ку­пу­је кре­дит­ном кар­ти­цом. На­про­тив – по­кло­ни су че­сто су­ро­гат за љу­бав и па­жњу, а пре­ко­мер­ни фи­нан­сиј­ски из­да­ци чест су узрок сва­ђе ме­ђу уку­ћа­ни­ма. 

– Су­ко­бе и сва­ђе не би тре­ба­ло под­сти­ца­ти у вре­ме пра­зни­ка, јер агре­си­ја у ком­би­на­ци­ји са ал­ко­хо­лом мо­же да се за­вр­ши тра­гич­но. Иако у на­шем дру­штву по­сто­ји култ по­ро­ди­це и род­би­не, о че­му све­до­чи по­да­так да се за чла­но­ве уже и ши­ре по­ро­ди­це по­ми­ње чак 17 на­зи­ва, по­не­кад је бо­ље оста­ти код ку­ће и гле­да­ти но­во­го­ди­шњи про­грам, не­го за но­во­го­ди­шњом тр­пе­зом спа­ја­ти љу­де ко­ји ће се си­гур­но по­сва­ђа­ти ако про­ве­ду ви­ше од по­ла са­та за­јед­но – за­кљу­чу­је др Не­ве­на Ча­лов­ска Хер­цог.