Praznici, prilika za druženje i – batine

– U ka­kvoj će­mo at­mos­fe­ri pro­ve­sti no­vo­go­di­šnje pra­zni­ke u ve­li­koj me­ri za­vi­si od (ne)skla­da u ko­me po­ro­di­ca ži­vi 360 da­na u go­di­ni. Dru­gim re­či­ma, pra­zni­ci mo­gu bi­ti bla­go­slov ili pro­klet­stvo, od­no­sno vre­me za de­ša­va­nje do­brih ili lo­ših stva­ri. Pra­zni­ci po­ja­ča­va­ju ba­zič­no ras­po­lo­že­nje, ta­mo gde ti­nja ro­vov­ski rat mo­že da do­đe do bor­be „pr­sa u pr­sa”, a ta­mo gde su od­no­si do­bri i kva­li­tet­ni, pra­zni­ci su pri­li­ka da još vi­še usre­ći­mo jed­ni dru­ge. U zdra­vim po­ro­di­ca­ma part­ne­ri se ra­du­ju pra­zni­ci­ma jer zna­ju da će to bi­ti pri­li­ka da pri­vre­me­no iza­đu iz br­zog vo­za ži­vo­ta ko­ji tut­nji 360 da­na u go­di­ni i pro­ve­du vi­še kva­li­tet­nog vre­me­na sa­mi ili sa ma­li­ša­ni­ma. U ne­sreć­nim po­ro­di­ca­ma sa strep­njom se iš­če­ku­ju ovi da­ni, jer svi uku­ća­ni sa­mo če­ka­ju mo­me­nat ka­da će od naj­be­za­zle­ni­je si­tu­a­ci­je na­sta­ti du­go­me­tra­žna ras­pra­va u ko­joj će svi stra­da­ti –ob­ja­šnja­va dr Ne­ve­na Ča­lov­ska Her­cog, psi­hi­ja­tar, po­ro­dič­ni te­ra­pe­ut i pro­fe­sor na Fa­kul­te­tu za me­di­je i ko­mu­ni­ka­ci­je. 

Ako je od­nos u kri­zi, sve mo­že bi­ti „na­ga­zna mi­na”, po­čev od po­klo­na, sa­mog do­če­ka, do po­se­te rod­bi­ni u pra­znič­nim da­ni­ma. Osim to­ga, do­dat­nu ner­vo­zu stva­ra i či­nje­ni­ca da ži­vi­mo u po­tro­šač­kom dru­štvu u ko­me po­sto­ji i sna­žan so­ci­jal­ni pri­ti­sak da za No­vu go­di­nu svi mo­ra­mo da bu­de­mo sreć­ni, na­sme­ja­ni, ras­po­lo­že­ni i ima­mo za­cr­ta­ne ci­lje­ve... Zbog to­ga u po­sled­njim da­ni­ma de­cem­bra užur­ba­no tr­či­mo od rad­nje do rad­nje, ku­pu­je­mo po­klo­ne, ki­ti­mo ku­ću, pra­vi­mo za­li­he hra­ne i po­na­ša­mo se, što bi re­kao Du­ško Ra­do­vić, kao da je po­sled­nji dan ži­vo­ta a ne sta­re go­di­ne. 

– Sve to ener­get­ski uža­sno is­cr­plju­je oso­bu i mno­ge oso­be umor­ne če­ka­ju ma­gič­nih 12 ča­so­va i naj­ra­di­je bi pre­spa­va­le do­ček, da ne po­sto­ji „pri­ti­sak” da tač­no u po­noć oka­či­mo sli­ke na „In­sta­gram” i „Fej­sbuk”. Na­ža­lost, psi­ho­lo­ška isti­na gla­si da je sav ovaj trud uza­lud ako po­ro­di­ca ni­je funk­ci­o­nal­na. Od­nos iz­me­đu part­ne­ra ne­će po­sta­ti bo­lji ako je tr­pe­za pre­pu­na đa­ko­ni­ja, ku­ća oki­će­na kao tr­žni cen­tar, a po­klo­ni vre­de ko­li­ko i pro­seč­na pla­ta. Na­pro­tiv, ve­ća je ve­ro­vat­no­ća da će se čla­no­vi po­ro­di­ce po­sva­đa­ti već kod pred­je­la, a ako se glav­no je­lo za­li­je al­ko­ho­lom, šan­sa da do­đe do var­ni­ca i sva­đa pro­por­ci­o­nal­no ra­ste –na­po­mi­nje na­ša sa­go­vor­ni­ca. 

Dr Ne­ve­na Ča­lov­ska Her­cog upo­zo­ra­va da mno­gi brač­ni part­ne­ri, ali i čla­no­vi po­ro­di­ce za pra­zni­ke igra­ju igru „e, sad si mi do­li­jao, sad ću da ti ka­žem ono što ni­sam mo­gao 364 da­na”, što mo­že da iza­zo­ve bes i agre­si­ju. Ona ob­ja­šnja­va da pra­zni­ci i go­di­šnji od­mo­ri pot­pu­no me­nja­ju di­na­mi­ku po­ro­dič­nog funk­ci­o­ni­sa­nja – dok sva­ko­dnev­ni ži­vot pod­ra­zu­me­va da se čla­no­vi po­ro­di­ce vi­đa­ju dva-tri sa­ta dnev­no, da­ni od­mo­ra zna­če da je po­ro­di­ca 24 ča­sa dnev­no za­jed­no. Ako su sva­đe uobi­ča­je­no „sred­stvo ko­mu­ni­ka­ci­je”, ne­re­al­no je oče­ki­va­ti da će pra­zni­ci une­ti bla­go­slo­ve­nu at­mos­fe­ru u po­ro­dič­ni dom, iako mno­gi part­ne­ri mi­sle da će se stva­ri „is­pe­gla­ti” ako oki­te jel­ku, ku­pe sku­pe po­klo­ne i odu na do­ček na ne­ku eg­zo­tič­nu de­sti­na­ci­ju ili pr­ve sa­te no­ve go­di­ne do­če­ka­ju u ne­kom eks­klu­ziv­nom re­sto­ra­nu. Me­đu­tim, part­ner­ski od­no­si ne re­ša­va­ju se sa­mi od se­be, a sre­ća se ne ku­pu­je kre­dit­nom kar­ti­com. Na­pro­tiv – po­klo­ni su če­sto su­ro­gat za lju­bav i pa­žnju, a pre­ko­mer­ni fi­nan­sij­ski iz­da­ci čest su uzrok sva­đe me­đu uku­ća­ni­ma. 

– Su­ko­be i sva­đe ne bi tre­ba­lo pod­sti­ca­ti u vre­me pra­zni­ka, jer agre­si­ja u kom­bi­na­ci­ji sa al­ko­ho­lom mo­že da se za­vr­ši tra­gič­no. Iako u na­šem dru­štvu po­sto­ji kult po­ro­di­ce i rod­bi­ne, o če­mu sve­do­či po­da­tak da se za čla­no­ve uže i ši­re po­ro­di­ce po­mi­nje čak 17 na­zi­va, po­ne­kad je bo­lje osta­ti kod ku­će i gle­da­ti no­vo­go­di­šnji pro­gram, ne­go za no­vo­go­di­šnjom tr­pe­zom spa­ja­ti lju­de ko­ji će se si­gur­no po­sva­đa­ti ako pro­ve­du vi­še od po­la sa­ta za­jed­no – za­klju­ču­je dr Ne­ve­na Ča­lov­ska Her­cog.