Уметност приступачна свима
Специјално за Политику
Беч – Један од најстаријих и најлепших европских градова, са историјом дугом четири миленијума, блиста у лепоти префињеног сјаја божићних украса који ову метрополу чине свечанијом и заводљивијом. Многи су овде допутовали и да дочекају 2018, која је прослављена помпезно, на улицама које прште од петарди и весеља.
Нас су привукле две изложбе светског значаја, па је и циљ доласка у Беч био да уживамо у уметничким делима великих сликара. Једна је изложба славног уметника Петера Паула Рубенса (1577–1640), највећег мајстора барокног стила и митологије, ствараоца дела овековечених на платнима огромних димензија. Векови су прохујали, али је њихова ликовна лепота заувек остала сведок генијалности овог фламанског барокног сликара са ненадмашним осећајем живота и покрета људског тела. За ову изложбу, која је трајала до краја децембра управо прохујале године, његова ремек-дела су пренета у Беч из великих светских музеја, па је у чувеном аустријском Музеју историје уметности било изложено њих осамдесет.
Невероватно је сазнање, нас који се нисмо бавили ликовном уметношћу, да је чувени фламански сликар створио око хиљаду врхунских уметничких дела, што је и као бројка и као изузетно уметничко стваралаштво – задивљујуће. Петер Паул Рубенс је сјединио најбоље традиције северњачког и италијанског сликарства. Уверили смо се, обилазећи велике просторе овог музеја у барокном стилу, у лепоту вечно привлачних ремек-дела која су пуна драматичности, чулности, раскоши костима и боја.
Опчињавају и фасцинирају свестраност и идеје уметника, које се протежу од митолошких до верских композиција. Нага тела мушкараца и жена, а у већини случајева нага су и деца поред њих, опсењују својом естетском неприкосновеношћу и одсуством еротике. Имате осећај као да су насликани људи у време које је тек недавно прошло. Доживљавате их као да су живи, ту пред вама.
Портрети и пејзажи, митологија и стварност, снажно и дубоко привлаче нестварном лепотом којом је стварао један од највећих сликара и уметника крајем 15. и почетком 16. века. Рубенс је живео и стварао углавном у Анверсу, али и у Француској и Шпанији где је, истичу историчари уметности, снажно утицао на формирање младог Веласкеза. Како је добијао огроман број наруџбина слика великих димензија, многим својим ученицима је препуштао да их стварају, а међу њима су се истицали Антонис ван Дајк и Јакоб Јорданс. Његова најзначајнија дела су Скидање с крста, Отмица кћери Леукипових, Суд Парисов, Циклус композиција из живота Анрија IV и Марије Медичи, а као доминантне на овој вансеријској изложби биле су Хелен Фурман са децом и Хелен Фурман са огртачем. То су, заправо, портрети његове супруге и у власништву су Музеја историје уметности у Бечу. Осећај да се налазите међу оваквим делима, речима неисказане лепоте, и то у великом броју, представља духовно обогаћење какво се може доживети само једном у животу.
Безброј група ученика из европских земаља, велики број породица са малом децом, чак и оним у колицима, проводили су сате и сате испред Рубенсових дела, јер се многа могу посматрати из удобних фотеља и гарнитура. Занимљиво је подсетити и на чињеницу да су улазнице изузетно повољне. Са попустом за младе и старије од 65 година, износе само 10 евра. Иста цена важи и за Рафаелову изложбу у музеју Албертина која траје до 7. јануара. На овај начин, уметност је приступачна свима, и деца се од малих ногу навикавају на посете вредним уметничким манифестацијама.
У палати Албертина, у којој се налазе сталне поставке уметничких дела, овога пута донети су и овде изложени Рафаелови цртежи и уља на платну. Италијански сликар Рафаелo Санти да Урбино (1483–1520), један је од најпознатијих и најпризнатијих представника у ренесансном сликарству. Својим сународницима, али и целом свету, оставио је значајно богатство у цртежима и композицијама у уљу на платну. Карактеристика његових дела је класична ведрина и узвишеност смисла људских осећања.
У Албертини су изложене бројне мадоне, портрети, религиозне и митолошке композиције. Осим аутопортрета, Рафаелo Свети је изузетно много радио на стварању великог броја мадона које су га широм света учиниле славним. И овде смо имали прилике да видимо и уживамо у портретима многих мадона, међу којима се као посебне истичу Три грације. Изложене су, такође, Мадона у пољу, Лепа повртарка и Мадона с чешљугаром. Једна од најславнијих је и Сикстинска мадона из 1513. године, која је власништво музеја у Дрездену. За дело Три грације битно је истаћи да их је уметник стварао у Перуђи, где се усавршавао код истакнутог сликара Перуђина. У том италијанском граду остварио је и знаменито дело Свети Ђорђе.
Занимљивост за овог великана и вечног инспиратора за многе уметнике јесте и то да је за време боравка и рада у Риму од 1508. до 1520, за папу Јулија II и Лава X, осликавао фреске у лођама Ватикана које се сматрају најсавременијим композицијама зидног сликарства у доба ренесансе. Издвајају се Латинска школа, Парнас, Изгнанство Хелиодера, Ослобађање Светог Петра. Радио је и портрете од којих су, по лепоти уметничке обраде, најпознатији портрети Младог човека и папе Јулија II, као и портрет Балтазара Кастиљана.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


