Након пуног века потпуна обнова храма
Суботица – После годину и по од почетка обнове храма Светог вазнесења Господњег, верници су 13. новембра 1910. ушли у храм, дивећи се урађеном. Нови витражи, замењен иконостас, нови стубови са позлатом и зидна декорација у стилу еклектике, све урађено у духу и по моди времена с краја 19. и почетка 20. века, било је по укусу верника који су економски јачали постајући нови грађански слој. Пред лепотом нових полијелеја и нетом осликаног храма потиснута је и брига о томе што су трошкови обнове далеко премашили почетну суму. Обнова храма, чији су темељи постављени још 1726. године, празнована је четири дана у присуству бачког епископа.
А данас, након више од века, готово истоветно узбуђење обузима вернике храма Светог вазнесења Господњег, јер сада поново у пуном сјају могу да виде цркву онакву како је изгледала по претходној обнови, могу да сагледају лепоту коју су видели њихови преци. Чистоту боја коју су јој дали архитекта Михајло Харминц и молер Карло Числински из Будимпеште, док је позлату радио Ендре Корент. За садашњу обнову заслужни су рестауратори и конзерватори Горан Болић и мр Александра Јефтић. Од маја њих двоје су, предводећи мали тим од двоје-троје сарадника, који су се смењивали, до пре неки дан педантно чистили сваки центиметар големе површине црквеног ентеријера, откривајући и делове непознате прошлости.
– У обнови 1910. године црква је проширена, постала је виша и шира, а у току овог нашег последњег рестаураторског и конзерваторског рада установили смо да је део сводова уместо зидања циглом рађен у тада новој техници комбинације гипса и лаког малтера увезаних рабиц-мрежом – прича за „Политику” Горан Болић.
Током протеклог века и људи и околности утицали су на цркву, време је било да јој се врати пређашња лепота, па је, како објашњава архијерејски намесник и парох суботичког храма Миодраг Шипка, од верника прикупљено 10 милиона динара за свеобухватне спољашње и унутрашње радове. Двоје рестауратора очистили су, обновили и допунили зидну декорацију, рестаурирана је и позлата, као и зидна пластика.
У храму је влага немилосрдно нагризала делове зидне декорације која је на појединим местима потпуно уништена, од ње су страдале дрвене столице, стасидије постављене уза зидове храма. Управо због тога прво је морала да се уради санација капиларне влаге обијањем малтера на зидовима до висине од два метра, што је отворило слојеве времена показујући места која сведоче о дограђивању цркве. Из времена када су се свеће палиле у цркви, део зидне декорације био је прекривен густим слојем чађи, а Александра Јефтић, која је чистила тај део, каже да су и људи из цркве са изненађењем гледали како се након дугог и стрпљивог рестаураторског чишћења помаља стара лепота исликаног зида.
Умеће ово двоје конзерватора изграђивано је и потврђивано на десетинама цркава које су до сада обновили, али су помоћ за рестаурацију дрвеног мобилијара морали да потраже и од старих мајстора. Тако столице обнавља, техником флодеровања, један од ретких мајстора који то зна у Суботици, Јошка Лајко који има 82 године.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


