Понедељак, 13.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Након пуног века потпуна обнова храма

Након пуног века потпуна обнова храма
Рестауратори Александра Јефтић и Горан Болић (Фо­то А. Иса­ков)

Су­бо­ти­ца – По­сле го­ди­ну и по од по­чет­ка об­но­ве хра­ма Све­тог ваз­не­се­ња Го­спод­њег, вер­ни­ци су 13. но­вем­бра 1910. ушли у храм, ди­ве­ћи се ура­ђе­ном. Но­ви ви­тра­жи, за­ме­њен ико­но­стас, но­ви сту­бо­ви са по­зла­том и зид­на де­ко­ра­ци­ја у сти­лу еклек­ти­ке, све ура­ђе­но у ду­ху и по мо­ди вре­ме­на с кра­ја 19. и по­чет­ка 20. ве­ка, би­ло је по уку­су вер­ни­ка ко­ји су еко­ном­ски ја­ча­ли по­ста­ју­ћи но­ви гра­ђан­ски слој. Пред ле­по­том но­вих по­ли­је­ле­ја и не­том осли­ка­ног хра­ма по­ти­сну­та је и бри­га о то­ме што су тро­шко­ви об­но­ве да­ле­ко пре­ма­ши­ли по­чет­ну су­му. Об­но­ва хра­ма, чи­ји су те­ме­љи по­ста­вље­ни још 1726. го­ди­не, пра­зно­ва­на је че­ти­ри да­на у при­су­ству бач­ког епи­ско­па. 

А да­нас, на­кон ви­ше од ве­ка, го­то­во исто­вет­но уз­бу­ђе­ње об­у­зи­ма вер­ни­ке хра­ма Све­тог ваз­не­се­ња Го­спод­њег, јер са­да по­но­во у пу­ном сја­ју мо­гу да ви­де цр­кву она­кву ка­ко је из­гле­да­ла по прет­ход­ној об­но­ви, мо­гу да са­гле­да­ју ле­по­ту ко­ју су ви­де­ли њи­хо­ви пре­ци. Чи­сто­ту бо­ја ко­ју су јој да­ли ар­хи­тек­та Ми­хај­ло Хар­минц и мо­лер Кар­ло Чи­слин­ски из Бу­дим­пе­ште, док је по­зла­ту ра­дио Ен­дре Ко­рент. За са­да­шњу об­но­ву за­слу­жни су ре­ста­у­ра­то­ри и кон­зер­ва­то­ри Го­ран Бо­лић и мр Алек­сан­дра Јеф­тић. Од ма­ја њих дво­је су, пред­во­де­ћи ма­ли тим од дво­је-тро­је са­рад­ни­ка, ко­ји су се сме­њи­ва­ли, до пре не­ки дан пе­дант­но чи­сти­ли сва­ки цен­ти­ме­тар го­ле­ме по­вр­ши­не цр­кве­ног ен­те­ри­је­ра, от­кри­ва­ју­ћи и де­ло­ве не­по­зна­те про­шло­сти.

– У об­но­ви 1910. го­ди­не цр­ква је про­ши­ре­на, по­ста­ла је ви­ша и ши­ра, а у то­ку овог на­шег по­след­њег ре­ста­у­ра­тор­ског и кон­зер­ва­тор­ског ра­да уста­но­ви­ли смо да је део сво­до­ва уме­сто зи­да­ња ци­глом ра­ђен у та­да но­вој тех­ни­ци ком­би­на­ци­је гип­са и ла­ког мал­те­ра уве­за­них ра­биц-мре­жом – при­ча за „По­ли­ти­ку” Го­ран Бо­лић.

То­ком про­те­клог ве­ка и љу­ди и окол­но­сти ути­ца­ли су на цр­кву, вре­ме је би­ло да јој се вра­ти пре­ђа­шња ле­по­та, па је, ка­ко об­ја­шња­ва ар­хи­је­реј­ски на­ме­сник и па­рох су­бо­тич­ког хра­ма Ми­о­драг Шип­ка, од вер­ни­ка при­ку­пље­но 10 ми­ли­о­на ди­на­ра за све­о­бу­хват­не спо­ља­шње и уну­тра­шње ра­до­ве. Дво­је ре­ста­у­ра­то­ра очи­сти­ли су, об­но­ви­ли и до­пу­ни­ли зид­ну де­ко­ра­ци­ју, ре­ста­у­ри­ра­на је и по­зла­та, као и зид­на пла­сти­ка. 

У хра­му је вла­га не­ми­ло­срд­но на­гри­за­ла де­ло­ве зид­не де­ко­ра­ци­је ко­ја је на по­је­ди­ним ме­сти­ма пот­пу­но уни­ште­на, од ње су стра­да­ле др­ве­не сто­ли­це, ста­си­ди­је по­ста­вље­не уза зи­до­ве хра­ма. Упра­во због то­га пр­во је мо­ра­ла да се ура­ди са­на­ци­ја ка­пи­лар­не вла­ге оби­ја­њем мал­те­ра на зи­до­ви­ма до ви­си­не од два ме­тра, што је отво­ри­ло сло­је­ве вре­ме­на по­ка­зу­ју­ћи ме­ста ко­ја све­до­че о до­гра­ђи­ва­њу цр­кве. Из вре­ме­на ка­да су се све­ће па­ли­ле у цр­кви, део зид­не де­ко­ра­ци­је био је пре­кри­вен гу­стим сло­јем ча­ђи, а Алек­сан­дра Јеф­тић, ко­ја је чи­сти­ла тај део, ка­же да су и љу­ди из цр­кве са из­не­на­ђе­њем гле­да­ли ка­ко се на­кон ду­гог и стр­пљи­вог ре­ста­у­ра­тор­ског чи­шће­ња по­ма­ља ста­ра ле­по­та исли­ка­ног зи­да. 

Уме­ће ово двоје кон­зер­ва­то­ра из­гра­ђи­ва­но је и по­твр­ђи­ва­но на де­се­ти­на­ма цр­ка­ва ко­је су до са­да об­но­ви­ли, али су по­моћ за ре­ста­у­ра­ци­ју др­ве­ног мо­би­ли­ја­ра мо­ра­ли да по­тра­же и од ста­рих мај­сто­ра. Та­ко сто­ли­це об­на­вља, тех­ни­ком фло­де­ро­ва­ња, је­дан од рет­ких мај­сто­ра ко­ји то зна у Су­бо­ти­ци, Јо­шка Лај­ко ко­ји има 82 го­ди­не.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.