Крв се од страха следи

ХЕМАТОЛОГИЈА
Описе из свакодневице – „Крв ми се следила у венама” или „Крв ми се згрушала” – могли бисмо дословно да схватимо, на то указује најновије проучавање у Немачкој. Испоставља се, да жесток страх и напади стрепње, уистину, угрушају крв и увећају вероватноћу зачепљења крвних судова и срчаних удара.

Претходна истраживања показала су да стрес и узнемирење утичу на згрушњавање. Нажалост, заснивала су се већином на попуњавање упитника. Франциска Гајзер из Клинике за прихосоматску медицину и психијатрију и Урсула Харбрехт из Института за експерименталну хематологију и трансфузију у Бону уприличиле су прво темељно испитивање угрушавања код болесника који пате од разних поремаћаја изазваних узнемиреношћу.

Свако је, с времена на време, искусио зебњу – бојазан да ће пасти на испиту из математике, ужас да мора сићи умрачан подрум или, најчешће, забриност због тога шта сутрашњица доноси. Појединци се, међутим, веома уплаше у свакодневним околностима: зачас буду захваћено пометњом када се нађу у гомили, зато што страхују од великог простора. Знаци испољавања су покадкад бурни: дрхтање, презнојавање, заслепљујућа пометња или онесвешћивање – што може да изазове смрт.

Друга врста узнемирења која се често среће описује се као болесно страховање од друштва, а јавља се кад заплашени постане средиште пажње у некаквој групи. И тада почиње да муца или црвени. Да би избегао неприлику, осамљује се и зазире од сусрета с другим људима остајући затворен у својој кући.

Истраживачи из Бона упоређивали су оболеле од тешких поремећаја узрокованих безразложним престрављењем или застрашене што се клоне ма каквог додира с људима и потпуно здраве појединце. Да би искључили утицај чинилаца као што су године и пол, свакоме од 31 паћеника опхрваних зебњом одређен је парњак истих година и пола међу здравима. На првом кораку свима је узета крв и тражено да се подвргну извесним проверама на рачунару. Затим им је поново извађена крв. Исход испитивања која мере различне показатеље згрушавања сасвим је очигледан: код узнемирених грушање текло је знатно брже!

Приликом усирења крви одигравају се два супротстављена збивања нужна за живот и рад, од којих сваки уравнотежује пнак други. У једну руку, усирење подразумева згушњавање крви и стварање угрушка који предупређује прекомерно крварење из оштећених крвних судова. У другу руку, на делу је радња (стручно: фибринолиза) која одржава крв у течном стању и онемогућава згрушавање.

Код болесника који пате од претеране зебње, међутим, згрушњавање је праћено осујећењем да крв остане течна; иако ништа нису неугодно искусили, осим убода пре вађења. Равнотежа је нарушена, а тежња ка згушњавању се појачава – с могућим опасним последицама. У крајњем случају може да се зачепи срачана (коронарна) артерија.

Усмерење ка појачаном угрушавању, каже Франциска Гајзер, могло би да буде „недостајућа карика” која објашњава зашто појединци захваћени прекомерном стрепњом имају три-четири пута веће изгледе да умру од срчаних оболења. Али то не значи да свако ко од тога пати треба да се прибојава срчаног напада. Измерене вредности згушњавања су у границама психолошке лествице, дакле не појављује се наглашена опасност.

Истинска претња нараста тек када се остали неповољни чиниоци, као пушење или гојазност, уврсте у једначину.

И крају лепа вест: у наставку дотичног истраживања искрсао је први доказ да је згрушњавање опало код болесника који су прошли психотерапеутско лечење под надзором др Франциске Грајзер. Зато је веома важно да се поремећај изазван превеликим узнемирењем што пре открије и почне да лечи.