Триван: Преиспитаћемо статус заштићених природних добара

Министар заштите животне средине Србије Горан Триван најавио је да ће у 2018. министарство преиспитати статус подручја која су проглашена за заштићена природна добра, од којих би нека, због непоштовања прописа и угрожавања природе, могла добити смањен степен заштите или остати без тог статуса.„Искуства са управљањем заштићеним добрима у Србији нису довољно добра. Покушаћемо да неке ствари променимо. То значи или укидате заштиту, јер негде не можете да спречите дивљање, или примењујете драконске мере да би заштитили подручје, трећег пута нема”, казао је Триван агенцији Бета.

Он није желео да наведе која заштићена природна добра су најугроженија, али је истакао да „санкције за непоштовање заштићених добара морају да се примењују у пуном капацитету”.

„Није проблем да ли су прописане довољно оштре казне, већ примена тих казни”, додао је Триван и нагласио да је потребна већа повезаност инспекције, полиције, тужилаштва и грађана који ће алармирати уколико примете било какво нарушавање заштићених природних добара.

Триван је подсетио да је Србија до сада заштитила природна добра на 7,1 одсто своје територије.

„Повећели смо површине под заштитом и са шест одсто подигли их на 7,1 одсто захваљујући томе што смо Радан планину и део Златибора заштитили и то ћемо наставити да радимо”, казао је он и додао да ће Србија до 2020. достићи 10 одсто површина под заштитом.

Говорећи о плановима за 2018. годину, Триван је најавио и да ће се за највише два месеца знати детаљи у вези са планираним регионалним депонијама од којих су само неке завршене.

„Сада утврђујемо стање у вези са 26 очекиваних регионалних депонија. Да тачно утврдимо у којој се фази налазимо и када то будемо имали у року од месец-два, посебан сектор који се бави отпадним водама и комуналним отпадом ће ми предочити шта и како морамо да радимо”, рекао је он.

Према његовим речима, радиће се и на помоћи државе локалним самоуправама при изради пројектно-техничке документације за пројекте заштите животне средине, јер су, како је истакао, та документа основа без којих није могуће ниједно улагање, а често коштају не мање од 100.000 евра, што многе општине не могу да обезбеде.

Триван је нагласио да ће 2018. бити година „почетка рашчишћавања стања и када је у питању опасан отпад у Србији”.

Како је казао, „држава по Закону о приватизацији мора да на себе преузме старање о опасном историјском отпаду” који је утврђен на готово 90 локација у пропалим друштвеним предузећима.

Додао је и да ће се интензивно радити на проналажењу локација илегално депонованог опасног отпада.

„Тек од 2019. ће се буџетирати средства за збрињавање опасног отпада. Када будемо видели како ствар функционише, како проналазимо нелегална складишта опасног отпада и када се буде видело колико се новца може добити кроз приватизациони фонд за те намене”, прецизирао је Триван.

Ради се и на томе да се новац од еколошких такси и накнада, које плаћају компаније и грађани, користи наменски само за пројекте заштите животне средине, што тренутно, због Закона о буџетском систему, није могуће.

„Сада морамо да преговарамо колико ћемо новца добити за заштиту животне средине”, казао је Триван и навео да је у 2017. од еколошких такси и накнада прикупљено око 10,4 милијарди динара, двоструко више од годишњег буџета Министарства заштите животне средине.

Триван је потврдио и да је његовом министарству одобрено да запосли још 180 људи, од чега ће око 100 бити приправници, јер је садашњи број запослених недовољан „за државу ове величине и стање у животној средини”.

„Сигурно неће бити могуће да се ти људи запосле у једној години, али битно је да се процес започне и да првих пар десетина покушамо да запослимо 2018. године”, рекао је он.

Триван је истакао је да је приоритет јачање инспекције, „јер је она средство за спровођење политике заштите животне средине”. (Бета)