Мами најавим када губим у „Потери”

Отац поп-арта Енди Ворхол је веровао да ће свако имати 15 минута славе, а домаћи редитељ Милорад Милинковић свео је ту славу на три минута. Тако бар гласи назив ријалити програма о коме је реч у његовом новом филму „Патуљци са насловне стране”, који ће имати премијеру 17. јануара.

– Слоган ријалитија у филму гласи: „Некад сте ишли у циркус наказа, а сада оне долазе у ваш дом.” То је шоу за „људе ван либеле”. Главни јунак, водитељ шоу-програма, вређа их и зато има велики рејтинг јер људи воле да гледају како се неко иживљава над слабијима – прича редитељ који је, као и у ранијим филмовима „Мртав ладан” и „Читуља за Ескобара”, снимио црну комедију.

У филму „Патуљци са насловне стране” Никола (игра га Гордан Кичић) је водећа звезда ријалити програма. Његови злобни коментари магнетски привлаче гледалиште и дижу рејтинге. Николин живот почиње да се мења када смисли начин како да од младе девојке, коју гура амбициозна мајка, направи звезду. Смешта јој скривену камеру која се отима контроли па се он пита: „Је ли све то намештаљка, скривена камера коју подмећу њему?”

– Никола је паметан, талентован, некада је био кул. Понели су га слава, новац, рејтинзи, помиловао га је бог рејтинга. Застранио је, али тога није свестан. То је она фаза у животу када вас запоседне капиталистичко-мондијалистички синдром „морам да радим, морам да стичем”. Али не морате. Треба имати меру за све – сматра редитељ.

Милинковић у филму не жели да моралише, не бави се критиком друштва и медија, већ се фокусира на човека који је залутао.

– Свака добра прича се бави појединцем. Све око њега је слика друштва јер то не може и не треба да се избегне. Ако неко има намеру да критикује друштво, он се онда поставља изнад друштва, као морално супериоран појединац. Сликам друштво онакво какво јесте без потребе да моралишем. Сценарио је стар седам-осам година и често сам га мењао јер ме је стварност стално претицала. Дешавало ми се да смислим суманути ријалити и после годину дана то видим на ТВ. Тада сам морао да смишљам све горе ствари. Смислио сам два ријалитија: „Голи оток”, у ком се такмичари поделе на чуваре и затворенике који муче ове прве, и „Борба за органе”, у ком се људи којима су потребни органи такмиче у ријалитију, а гледаоци СМС-ом одређују ко ће да добије орган – прича наш саговорник, који се у филму дотиче и теме естраде, чији део јесу ријалитији, а која „једе своју децу”.

Истиче да познаје много људи који су на естради годинама, а успевају да остану нормални, славни су и богати, а то их није променило, као што, с друге стране, има и оних који су се у слави изгубили.

Склекови за мозак

Милинковића лично слава није променила. Иако је по занимању филмски и ТВ редитељ, ширу популарност стекао је учешћем у квизу „Потера”, у ком је, за многе гледаоце, најопаснији Трагач:

– То мисле због тога што сам висок и црн. То је ствар психологије. Статистика каже да су сви Трагачи подједнако успешни.

Уверава нас да се данас не припрема за квиз, већ само дође на снимање и одговара:

– Раније смо имали неке врсте припрема, такозване склекове за мозак. Недељу дана пред снимање имали смо серије брзих питања, брзо смо одговарали на њих, што нас значајно убрзава и у одговарању и у концентрацији и размишљању. Када су ми говорили да ће то да ме убрза нисам веровао. Али успева.

Прошле године није могао да иде на ту врсту припрема због снимања филма. Дан пошто је завршио снимање филма, почео је да снима квиз „Потеру” (током дана сниме се две епизоде), одмор није имао.

– Пред почетак емитовања, на почетку прве сезоне, посетио нас је лиценцор „Потере”, Енглез, који нам је објашњавао како треба да будемо заједљиви и строги, и како ће нас сви мрзети, што је и поента. Рекао нам је да ће сви мислити да је квиз намештен. Лично сам чуо најразличитије теорије о квизу: од оне да имамо невидљиве слушалице у ушима, неке микрочипове, до најсуманутије теорије да ми притискамо било које дугме па у режији све среде – прича саговорник.

Таквим критичарима, па и такмичарима који слично мисле, Милинковић одговара да уђу у режију током снимања квиза и увере се шта је тачно.

– Лиценцор нам је такође рекао да против тих теорија не можемо да се боримо већ треба да образложимо питање за која знамо одговоре. Трудим се да образложим али ме некад исеку у монтажи. Иначе, одговоре на око 40–50 одсто питања не знате, па се трудите да нађете неку логику у одговарању. Некад лупате на срећу и некад промашите, а некад погодите. Ако погодите, како да објасните сем да кажете: лупио сам, што и радим, кажем.

Свестан је да у Србији има много квизомана – особа које иду из квиза у квиз. Истиче да су управо они врло осетљиви на сваку врсту преваре, као и да су пронашли било шта што није у реду у квизу „Потера”, они би тужили.

Спринтерска концентрација

И данас се сећа неких питања и најчешће – нетачних одговора. На пример, да није могао да се сети да је беванда пола вино, пола вода, а забрљао је и са Обреновићима, о којима много зна и чита.

Признаје да има спринтерску – кратку концентрацију и да се после снимања квиза много тога не сећа. Такође, никада не слуша питања и одговоре учесника. За то време шета или је у шминкерници и захтева да угасе монитор на којем се прати дешавање у студију, да га то не би деконцентрисало.

Чланови његове породице радо гледају квиз „Потера”. Ћеркица је срећна што види тату на телевизији, супруга навија против њега, а Милинковићева мајка увек навија за сина:

– Мама се нервира ако губим. Увек се трудим да јој најавим да ће бити епизода квиза у којој сам изгубио да се не би нервирала.