Од Лепих села... до Апокалипта

Филмска шминкерка Маринела Спасеновић за медије баш и не воли да прича јер сматра да њен рад говори више од речи. А радила је током протекле две деценије много – у великим филмским и телевизијским пројектима, и домаћим и страним. Међу њима и у једном у којем је као члан шминкерске екипе била номинована за Оскара. Реч је о чувеном филму Мела Гибсона  „Апокалипто”.

– Мој први пројекат био је филм Срђана Драгојевића „Лепа села лепо горе”. Ту сам била асистент шминкера. Од тада нисам стала. Две године касније сарађивала сам са Гагом Антонијевићем у филму „Спаситељ”, такође као асистент. И ево, двадесет година касније поново сам сарађивала са њим на филму „Заспанка за војника”. Али, овог пута као главна шминкерка, прича кроз смех Маринела Спасеновић присећајући се како јој је један документарни филм одредио животни пут.

– Било је то крајем осамдесетих година, нисам  још била пунолетна. Гледала сам документарни филм у којем је Дик Смит, жива легенда светског филма, велики мајстор маске, шминком додавао године Марлону Бранду за филм „Кум”. Тада сам себи рекла да је то оно чиме желим да се бавим у животу. Био је то преломан тренутак. Али, тада ни сањала нисам да ће мој пут бити овакав и да ће се све сложити како треба, признаје шминкерка кроз чије су руке „прошле” многе домаће и светске филмске и телевизијске звезде.

Током протекле две деценије, признаје, много је више пројеката одбила него што је снимала. Напросто, није имала времена.

– Када ми понуде четири пројекта, треба изабрати онај најбољи. А ја сам за то „имала нос” – каже Маринела чији је професионални успон започео средином деведесетих када ју је Тина Шубиц издвојила из групе младих ученица и позвала да јој буде асистент на снимању „Лепих села...”

– Тада сам већ схватила да морам да будем јако стрпљива и да много волим посао којим се бавим како бих издржала филмски дан који траје 12, 15, некада и 20 сати. После сарадње са Драгојевићем почели су да се нижу филмови, а Паскаљевићево „Буре барута” био је први филм у којем сам самостално радила. Било је то време када су и код нас почеле да се снимају копродукције са Италијанима и ја сам у једној од њих добила посао шминкера са наше, српске стране – прича Маринела којој су тада колеге са италијанске стране била „четворица величанствених”.

– Манлио Рокети, Виторио Содано, Марио Микисанти, Алдо Сињорети, оскаровци! Било је то за мене истинско остварење сна. Пратила сам њихов рад и, замислите, одједном почнем да радим са њима. Они су ми отворили врата светске кинематографије. Препознали су мој рад. Знала сам да их испратим. Они цене таленат, рад и квалитет. А ја сам давно схватила да су ред, рад и дисциплина у овом послу најважнији – прича Маринела Спасеновић, шминкера којој је филм „Fade to Black” дефинитивно променио живот.

Редитељ је био Оливер Паркер а главни шминкер Виторио Садано. Део филма у којем су главне улоге поверене Кристоферу Вокену, Денију Хјустону, Пазу Веги…, сниман је у Београду, део у Енглеској.

– Током снимања Виторио и Алдо су добили позив да раде у „Апокалипту” и „Ханибалу”, наставку филма „Кад јагањци утихну”. Виторио ми је говорио „Имаш десет златних прстију, идеш са мном! Мораш да идеш у свет”. И када је добио понуду за „Апокалипто” само је кратко рекао: „Ти идеш са мном!” Није питао хоћу ли. А ја сам на то одговорила: „Морам да размислим”, прича кроз смех шминкерка која је након прочитаног сценарија схватила колики ће простор добити да искаже своје знање и таленат и потом годину дана провела у три мексичка града – Вера Крузу, Сијудад Мексику и Катемаку.

– Прво смо се три месеца припремали, са историчарима. Ништа није смело да се импровизује. Радила сам простетику, једну посебну грану у сектору шминке у којој се праве маске и то не само главе већ целог тела. Био је то огроман посао. Сваки радни дан смо почињали у поноћ како би глумци у осам ујутро били спремни за снимање. Олакшавајућа околност је била то што су услови за рад били апсолутно савршени. Јесте било јако напорно али била је то и чаролија коју смо сви заједнички стварали. Ту сам схватила како се раде велике продукције и колико ја могу у тој причи да пружим. А Мел Гибсон, који је био редитељ, све што је хтео да извуче од глумаца прво би одглумио. Јесте био захтеван али је и знао шта хоће. Замислите како ми је било док сам сарађивала са човеком уз чије филмове сам расла! Нестварно. Али, мислим да су сви ти људи у једном тренутку напросто морали да дођу у мој живот – убеђена је Маринела признајући да је „Апокалипто” био круна њеног рада.

– Сећам се како ме је Мел питао: „Како успеваш да руководиш са толико људи?” и одмах сам схватила како. Моја база су били један Срђан Драгојевић, Емир Кустурица, Горан Паскаљевић, Гага Антонијевић. Они су ми дали сигурност да могу да радим на великим пројектима. Нашим или светским. „Апокалипто” је једна велика машинерија. Ту нема емоција и нису вас ангажовали јер им се свиђате већ зато што им требате. Ако нису задовољни, у сваком тренутку можете да добијете отказ. И редитељ, такође, прича Маринела Спасеновић, шминкерка која је потом радила неке серије, па „Кругове” Срдана Голубовића у којима је за мајсторско умеће награђена Кристалном призмом. Онда су дошла и „Три дана за убиство” са Кевином Костнером којем је за само 12 минута морала да среди шминку и фризуру. За холивудску звезду Маринела има само речи хвале јер је он „звезда која се не понаша тако”.

У „Круговима” је Вуку Костићу радила „браду из руке”, пинцетом током четири сата наносила длаку по длаку како би брада изгледала природно. Вуку је то исто поново радила у филму „Бранио сам Младу Босну” да би „браду из руке” намештала и у „Немањићима” Драгану Мићаловићу који у серији тумачи Светог Саву. И на крају, због те фамозне „браде из руке” устајала је у један сат после поноћи како би млади Марко Васиљевић био спреман да снима сцене у филму и серији Гаге Антонијевића „Заспанка за војника”.

– Сада спремам филм Срдана Голубовића „Отац”. Након тога могла бих мало ручну да повучем. Да се одморим и посветим себи. Али, ако наиђе какав добар пројекат, добар редитељ, добри услови за рад…, Е, тада ће ручна да причека – каже Маринела Спасеновић.