Od Lepih sela... do Apokalipta

Filmska šminkerka Marinela Spasenović za medije baš i ne voli da priča jer smatra da njen rad govori više od reči. A radila je tokom protekle dve decenije mnogo – u velikim filmskim i televizijskim projektima, i domaćim i stranim. Među njima i u jednom u kojem je kao član šminkerske ekipe bila nominovana za Oskara. Reč je o čuvenom filmu Mela Gibsona  „Apokalipto”.

– Moj prvi projekat bio je film Srđana Dragojevića „Lepa sela lepo gore”. Tu sam bila asistent šminkera. Od tada nisam stala. Dve godine kasnije sarađivala sam sa Gagom Antonijevićem u filmu „Spasitelj”, takođe kao asistent. I evo, dvadeset godina kasnije ponovo sam sarađivala sa njim na filmu „Zaspanka za vojnika”. Ali, ovog puta kao glavna šminkerka, priča kroz smeh Marinela Spasenović prisećajući se kako joj je jedan dokumentarni film odredio životni put.

– Bilo je to krajem osamdesetih godina, nisam  još bila punoletna. Gledala sam dokumentarni film u kojem je Dik Smit, živa legenda svetskog filma, veliki majstor maske, šminkom dodavao godine Marlonu Brandu za film „Kum”. Tada sam sebi rekla da je to ono čime želim da se bavim u životu. Bio je to preloman trenutak. Ali, tada ni sanjala nisam da će moj put biti ovakav i da će se sve složiti kako treba, priznaje šminkerka kroz čije su ruke „prošle” mnoge domaće i svetske filmske i televizijske zvezde.

Tokom protekle dve decenije, priznaje, mnogo je više projekata odbila nego što je snimala. Naprosto, nije imala vremena.

– Kada mi ponude četiri projekta, treba izabrati onaj najbolji. A ja sam za to „imala nos” – kaže Marinela čiji je profesionalni uspon započeo sredinom devedesetih kada ju je Tina Šubic izdvojila iz grupe mladih učenica i pozvala da joj bude asistent na snimanju „Lepih sela...”

– Tada sam već shvatila da moram da budem jako strpljiva i da mnogo volim posao kojim se bavim kako bih izdržala filmski dan koji traje 12, 15, nekada i 20 sati. Posle saradnje sa Dragojevićem počeli su da se nižu filmovi, a Paskaljevićevo „Bure baruta” bio je prvi film u kojem sam samostalno radila. Bilo je to vreme kada su i kod nas počele da se snimaju koprodukcije sa Italijanima i ja sam u jednoj od njih dobila posao šminkera sa naše, srpske strane – priča Marinela kojoj su tada kolege sa italijanske strane bila „četvorica veličanstvenih”.

– Manlio Roketi, Vitorio Sodano, Mario Mikisanti, Aldo Sinjoreti, oskarovci! Bilo je to za mene istinsko ostvarenje sna. Pratila sam njihov rad i, zamislite, odjednom počnem da radim sa njima. Oni su mi otvorili vrata svetske kinematografije. Prepoznali su moj rad. Znala sam da ih ispratim. Oni cene talenat, rad i kvalitet. A ja sam davno shvatila da su red, rad i disciplina u ovom poslu najvažniji – priča Marinela Spasenović, šminkera kojoj je film „Fade to Black” definitivno promenio život.

Reditelj je bio Oliver Parker a glavni šminker Vitorio Sadano. Deo filma u kojem su glavne uloge poverene Kristoferu Vokenu, Deniju Hjustonu, Pazu Vegi…, sniman je u Beogradu, deo u Engleskoj.

– Tokom snimanja Vitorio i Aldo su dobili poziv da rade u „Apokaliptu” i „Hanibalu”, nastavku filma „Kad jaganjci utihnu”. Vitorio mi je govorio „Imaš deset zlatnih prstiju, ideš sa mnom! Moraš da ideš u svet”. I kada je dobio ponudu za „Apokalipto” samo je kratko rekao: „Ti ideš sa mnom!” Nije pitao hoću li. A ja sam na to odgovorila: „Moram da razmislim”, priča kroz smeh šminkerka koja je nakon pročitanog scenarija shvatila koliki će prostor dobiti da iskaže svoje znanje i talenat i potom godinu dana provela u tri meksička grada – Vera Kruzu, Sijudad Meksiku i Katemaku.

– Prvo smo se tri meseca pripremali, sa istoričarima. Ništa nije smelo da se improvizuje. Radila sam prostetiku, jednu posebnu granu u sektoru šminke u kojoj se prave maske i to ne samo glave već celog tela. Bio je to ogroman posao. Svaki radni dan smo počinjali u ponoć kako bi glumci u osam ujutro bili spremni za snimanje. Olakšavajuća okolnost je bila to što su uslovi za rad bili apsolutno savršeni. Jeste bilo jako naporno ali bila je to i čarolija koju smo svi zajednički stvarali. Tu sam shvatila kako se rade velike produkcije i koliko ja mogu u toj priči da pružim. A Mel Gibson, koji je bio reditelj, sve što je hteo da izvuče od glumaca prvo bi odglumio. Jeste bio zahtevan ali je i znao šta hoće. Zamislite kako mi je bilo dok sam sarađivala sa čovekom uz čije filmove sam rasla! Nestvarno. Ali, mislim da su svi ti ljudi u jednom trenutku naprosto morali da dođu u moj život – ubeđena je Marinela priznajući da je „Apokalipto” bio kruna njenog rada.

– Sećam se kako me je Mel pitao: „Kako uspevaš da rukovodiš sa toliko ljudi?” i odmah sam shvatila kako. Moja baza su bili jedan Srđan Dragojević, Emir Kusturica, Goran Paskaljević, Gaga Antonijević. Oni su mi dali sigurnost da mogu da radim na velikim projektima. Našim ili svetskim. „Apokalipto” je jedna velika mašinerija. Tu nema emocija i nisu vas angažovali jer im se sviđate već zato što im trebate. Ako nisu zadovoljni, u svakom trenutku možete da dobijete otkaz. I reditelj, takođe, priča Marinela Spasenović, šminkerka koja je potom radila neke serije, pa „Krugove” Srdana Golubovića u kojima je za majstorsko umeće nagrađena Kristalnom prizmom. Onda su došla i „Tri dana za ubistvo” sa Kevinom Kostnerom kojem je za samo 12 minuta morala da sredi šminku i frizuru. Za holivudsku zvezdu Marinela ima samo reči hvale jer je on „zvezda koja se ne ponaša tako”.

U „Krugovima” je Vuku Kostiću radila „bradu iz ruke”, pincetom tokom četiri sata nanosila dlaku po dlaku kako bi brada izgledala prirodno. Vuku je to isto ponovo radila u filmu „Branio sam Mladu Bosnu” da bi „bradu iz ruke” nameštala i u „Nemanjićima” Draganu Mićaloviću koji u seriji tumači Svetog Savu. I na kraju, zbog te famozne „brade iz ruke” ustajala je u jedan sat posle ponoći kako bi mladi Marko Vasiljević bio spreman da snima scene u filmu i seriji Gage Antonijevića „Zaspanka za vojnika”.

– Sada spremam film Srdana Golubovića „Otac”. Nakon toga mogla bih malo ručnu da povučem. Da se odmorim i posvetim sebi. Ali, ako naiđe kakav dobar projekat, dobar reditelj, dobri uslovi za rad…, E, tada će ručna da pričeka – kaže Marinela Spasenović.