Година обојена љубичицама

Сви који се баве модом, уређењем ентеријера, архитектуром, филмском, аутомобилском или индустријом лепоте, као и гастрономијом, уколико желе да прате модни диктат у наредних 12 месеци користиће на својим производима – тамнољубичасту боју.

Управо је то боја која ће, према одлуци института „Пантоне”, из Сједињених Држава, бити актуелна у години која је тек почела. За 2018, шампионско звање понела је боја са ознаком „18-3838 ултравиолет”, у тон карти овог института.

Избор је, као и претходних 18 година, од када је уведена ова пракса, обављен према тржишним кретањима односно жељама купаца, али коначну реч донела је комисија сачињена од ресорних директора унутар компаније. Пре тога месецима, тачније од јесени, пратио се „траг боје” – актуелни трендови у бројним областима: од ауто-индустрије, текстилне, индустрије забаве, грађевинарства, декоративне козметике али и шира друштвено-социјална кретања.

Британски „Гардијан” је изабрану боју одмах описао као „провокативну”, као оличење индивидуалност али и духовности.

Да баш ово буде боја године пресудно је утицала намера института да нас подсети на мистерије космоса и друге непознанице, које ће се, надају се, даље откривати у години пред нама.

Само добијање овог колора, како је појашњено, изузетно је комплексно. Да би се добила потребне су две дијаметрално различите нијансе плава и црвена. Уједно је ретка у природи па је дуго времена, кроз историју, била обавијена мистеријом. Ипак, мало ко ће остати равнодушан на тамнољубичасто ноћно небо. Захваљујући моћном оку телескопа НАСЕ, Хаблу добијени су јединствени снимци небеских тела; попут „Стубова стварања”, једне од најпознатијих свемирских фотографија, на којој су забележени стубови настали од хладног молекуларног водоника, прашине и испаравања ултраљубичасте светлости оближњих звезда. Отуда инспирација за боју године.

Кроз историју ова боја била је увек изузетно цењена и скупа, јер је напросто била ретка. Сачувани су записи омиљене енглеске краљице Елизабете Прве из 16 века, у којима је строго забранила да било ко носи љубичасто уколико особа није била њен најближи рођак.

Тек три века касније, заслугом једног, такође, Британца, Вилијама Хенрија Перкина први пут је синтетички створена љубичаста. Овом научнику је 1856. године успело да у лабораторији створи ову боју и то случајним открићем, јер се бавио истраживањем лека за маларију. То је један од разлога што ове боје нема на заставама држава које су у највећем броју данашњи изглед добиле тек крајем 19. века.

Ова боја је, међутим, пуним сјајем засијала тек у време поп културе средином 20 века. Бројне музичке иконе попут Принса, Дејвида Боувија, Џимија Хендрикса волеле су управо тамнољубичасту и посветили јој стихове или ноте, или су се на сцени појављивали у тамнољубичастим тоновима.

Љубичаста тракица је симбол борбе против рака панкреаса.

Пре шест месеци Америчка национална метеоролошка служба као да је наговестила одлуку института „Пантоне”: на својим графиконима за поплавна подручја, настала после дивљања урагана уврстили су две нове линије: тамнољубичасту нијансу која представља падавине од 20 до 30 инча (51-76 цм) и светлољубичасту линију за означавање подручја којима прети опасност од падавина изнад 30 инча.

– У свету дизајна изабрана боја треба да одражава управо оно што је данас потребно читавом свету. Зато је и превагнула одлука да се изабере боја која инспирише и подстиче на креативност – поручила је Леатрис Ајзман, извршна директорка „Пантона” за „Њујорк тајмс”.