Кад Немци служе чајем Турке

Још када је у медијима осванула фотографија како Габријел у зимској башти своје куће држи чајник и сипа чај Чавушоглуу, безмало све немачке политичке партије ујединиле су се у осуди одлазећег немачког министра спољних послова.

Призором је, чини се, највише био изнервиран копредседник Зелених Џем Ездемир, који је турског порекла, а словио је за могућег новог шефа немачке дипломатије да нису пропали преговори о формирању коалиције демохришћана, Зелених и либерала.

„Да сам ја представљао Немачку, сигурно не бих служио турског министра спољних послова, са турским сервисом за чај, и дозволио себи да будем фотографисан како то радим”, рекао је он за први канал немачког јавног сервиса АРД, додајући да ће то у Турској бити протумачено као знак да „Немачка служи Турску и турског шефа дипломатије”.

И шеф посланичке групе либерала Александер Граф Ламбсдорф сматра да је овај незванични састанак „неприкладан” док „Немце држе као затворенике без оптужница у турским затворима”, мислећи очигледно пре свега на дописника „Велта” Дениза Јуџела. Турска је протеклих месеци пустила на слободу неколико немачких држављана, али је Јуџел у затвору од фебруара прошле године а да против њега још није подигнута оптужница.

„За обнову немачко-турских односа неопходно је да имамо чисту ситуацију. То је једино могуће ако се одмах пусте немачки таоци, попут Дениза Јуџела. Тек после тога на дневном реду могу да буду трговина, одбрамбена сарадња и остала питања – а не пре тога”, истакао је он за дневник „Вестдојче алгемајне цајтунг”.

Критикама се придружио и функционер канцеларкиних демохришћана Норберт Ретген, нарочито због Габријелове изјаве у погледу жеље Анкаре да купи немачку опрему од фирме „Рајнметал” како би ојачала своје тенкове против мина које је на северу Сирије поставила терористичка организација Исламска држава. Према Габријеловим речима, „кад је реч о овом конкретном случају” аргументи Турске „њему имају смисла”.

Међутим, када су на његов рачун стигле бројне критике, Габријел је одмах саопштио како је састанак искористио да би ургирао да Јуџел буде пуштен, те да влада није променила своје негативно мишљење према жељи „Рајнметала” да са једном турском компанијом прави заједничку фабрику тенкова.

„Овде није реч о производњи тенкова. Ми то никад не бисмо одобрили и ’Рајнметал’ то зна. Али постоји производ којим бисмо могли такве тенкове да заштитимо од мина. Не видим стварни аргумент зашто би то требало да одбијемо”, рекао је Габријел.

Само дан раније, француски председник Емануел Макрон примио је Ердогана у Паризу, где су потписали споразум о заједничком развоју система противваздушне одбране, што је навело коментатора либералног турског дневника „Хуријет” да истакне да тај споразум о оружју подрива све критике на рачун мањка демократије у Турској.

„Председник Ердоган и различити незападни лидери оправдано сматрају да се могу извући због укидања такозваних универзалних права и слобода док настављају да сарађују са Западњацима који тврде да су представници тих принципа. У праву су: новац и оружје су на првом месту”, истиче овај коментатор, додајући да говори Западњака о политичким принципима служе само за наступ.

И коментатор либералног дневника „Франкфуртер рундшау” Дамир Фрас истиче да би био скандал ако наставак испоруке оружја Турској буде условљен пуштањем Јуџела, додајући да овај новинар, као и већина ухапшених, није починио никакво кривично дело, већ је само радио свој посао, као Јуџел, или је реч о политичким противницима председника Ердогана.

„Управо због тога о ослобађању затвореника не може се преговарати. Био био то веома прљав споразум ако би Ердоган за добро понашање био награђен испоруком оружја. И Ердоган ће то сигурно искористити”, истиче Фрас, док поједине његове колеге додају да би такав договор био и циничан, јер је управо Јуџел непрестано критички извештавао о турским снагама безбедности и њиховим акцијама у курдским подручјима у Турској и Сирији, а ова немачка опрема би отишла управо овом делу турских војних трупа.