Kad Nemci služe čajem Turke

Još kada je u medijima osvanula fotografija kako Gabrijel u zimskoj bašti svoje kuće drži čajnik i sipa čaj Čavušogluu, bezmalo sve nemačke političke partije ujedinile su se u osudi odlazećeg nemačkog ministra spoljnih poslova.

Prizorom je, čini se, najviše bio iznerviran kopredsednik Zelenih Džem Ezdemir, koji je turskog porekla, a slovio je za mogućeg novog šefa nemačke diplomatije da nisu propali pregovori o formiranju koalicije demohrišćana, Zelenih i liberala.

„Da sam ja predstavljao Nemačku, sigurno ne bih služio turskog ministra spoljnih poslova, sa turskim servisom za čaj, i dozvolio sebi da budem fotografisan kako to radim”, rekao je on za prvi kanal nemačkog javnog servisa ARD, dodajući da će to u Turskoj biti protumačeno kao znak da „Nemačka služi Tursku i turskog šefa diplomatije”.

I šef poslaničke grupe liberala Aleksander Graf Lambsdorf smatra da je ovaj nezvanični sastanak „neprikladan” dok „Nemce drže kao zatvorenike bez optužnica u turskim zatvorima”, misleći očigledno pre svega na dopisnika „Velta” Deniza Judžela. Turska je proteklih meseci pustila na slobodu nekoliko nemačkih državljana, ali je Judžel u zatvoru od februara prošle godine a da protiv njega još nije podignuta optužnica.

„Za obnovu nemačko-turskih odnosa neophodno je da imamo čistu situaciju. To je jedino moguće ako se odmah puste nemački taoci, poput Deniza Judžela. Tek posle toga na dnevnom redu mogu da budu trgovina, odbrambena saradnja i ostala pitanja – a ne pre toga”, istakao je on za dnevnik „Vestdojče algemajne cajtung”.

Kritikama se pridružio i funkcioner kancelarkinih demohrišćana Norbert Retgen, naročito zbog Gabrijelove izjave u pogledu želje Ankare da kupi nemačku opremu od firme „Rajnmetal” kako bi ojačala svoje tenkove protiv mina koje je na severu Sirije postavila teroristička organizacija Islamska država. Prema Gabrijelovim rečima, „kad je reč o ovom konkretnom slučaju” argumenti Turske „njemu imaju smisla”.

Međutim, kada su na njegov račun stigle brojne kritike, Gabrijel je odmah saopštio kako je sastanak iskoristio da bi urgirao da Judžel bude pušten, te da vlada nije promenila svoje negativno mišljenje prema želji „Rajnmetala” da sa jednom turskom kompanijom pravi zajedničku fabriku tenkova.

„Ovde nije reč o proizvodnji tenkova. Mi to nikad ne bismo odobrili i ’Rajnmetal’ to zna. Ali postoji proizvod kojim bismo mogli takve tenkove da zaštitimo od mina. Ne vidim stvarni argument zašto bi to trebalo da odbijemo”, rekao je Gabrijel.

Samo dan ranije, francuski predsednik Emanuel Makron primio je Erdogana u Parizu, gde su potpisali sporazum o zajedničkom razvoju sistema protivvazdušne odbrane, što je navelo komentatora liberalnog turskog dnevnika „Hurijet” da istakne da taj sporazum o oružju podriva sve kritike na račun manjka demokratije u Turskoj.

„Predsednik Erdogan i različiti nezapadni lideri opravdano smatraju da se mogu izvući zbog ukidanja takozvanih univerzalnih prava i sloboda dok nastavljaju da sarađuju sa Zapadnjacima koji tvrde da su predstavnici tih principa. U pravu su: novac i oružje su na prvom mestu”, ističe ovaj komentator, dodajući da govori Zapadnjaka o političkim principima služe samo za nastup.

I komentator liberalnog dnevnika „Frankfurter rundšau” Damir Fras ističe da bi bio skandal ako nastavak isporuke oružja Turskoj bude uslovljen puštanjem Judžela, dodajući da ovaj novinar, kao i većina uhapšenih, nije počinio nikakvo krivično delo, već je samo radio svoj posao, kao Judžel, ili je reč o političkim protivnicima predsednika Erdogana.

„Upravo zbog toga o oslobađanju zatvorenika ne može se pregovarati. Bio bio to veoma prljav sporazum ako bi Erdogan za dobro ponašanje bio nagrađen isporukom oružja. I Erdogan će to sigurno iskoristiti”, ističe Fras, dok pojedine njegove kolege dodaju da bi takav dogovor bio i ciničan, jer je upravo Judžel neprestano kritički izveštavao o turskim snagama bezbednosti i njihovim akcijama u kurdskim područjima u Turskoj i Siriji, a ova nemačka oprema bi otišla upravo ovom delu turskih vojnih trupa.