Рукавица која чита емоције

– Све је почело са претпоставком и идејом да би рукавица можда била корисна слепим и слабовидим особама. Разговарао сам са њима, али финална тестирања тек предстоје, па ћу тек после тога тачно знати шта треба да изменим или прилагодим – каже Никола.

Технички развој још није завршен и иако рукавица сад има већи део функционалности потребно је довршити системе за препознавање објеката и тумачење емоција, који су, по његовом мишљењу, уникатна вредност изума.

– Примарни „посао” уређаја је да помогне слепима и слабовидима да се у реалном свету лакше сналазе и добијају информације. Рукавица помоћу одређених технологија на основу тренутног израза лица тумачи емоције и процењује њихов интензитет. Наравно, ту информацију треба комбиновати са оним што корисник чује и тако доћи до коначног закључка – прецизира млади изумитељ који додаје да му је битно да производ буде поуздан, квалитетан, да има издржљиву батерију, али и да буде удобан.

Када је почео са осмишљавањем рукавице, Никола није имао представу да би изум могао и да уновчи, али је после неколико разговора са искуснијим људима од себе схватио да би један такав уређај могао да се производи и за тржиште.

– Првенствено је потребна инвестиција за даљи и финални део развоја. Важно је и да се рукавица тестира и да буде званично одобрена, а све то кошта. Тек после долази озбиљна производња и продаја, а свакако инвеститор би имао одређени удео у компанији, па и део самог профита – каже Никола додајући да је идеја да овај производ буде доступан свима и да буде што јефтинији.

Идеја му у глави не мањка па зато планира да школовање настави на Рачунарском факултету, иако је, додаје, заинтересован и за стипендије у иностранству.

– Као и сви, желим да останем у Србији, да овде радим и живим, али ако се негде у иностранству укаже боља шанса, размислио бих и о тој опцији – закључује Никола.

„Бели штап”: ништа без оријентације

Идеја средњошколца Николе Крстића била је да слепим и слабовидим особама олакша кретање, али Весна Несторовић, председница удружења „Бели штап”, младом изумитељу замера што се приликом израде рукавице није консултовао са њима. Несторовић сматра да је обука слепих и слабовидих особа дуготрајан и мукотрпан процес, а да овај изум никако не може да тај рад и труд надомести.

– Рукавица без добре оријентације не значи ништа – поручује председница „Белог штапа”.

Пред изумом је тек тестирање, поручује Никола. Он додаје да ће у тој фази слепи и слабовиди имати прилику да испробају уређај, а да ће све њихове замерке бити уважене.

– Ово је само предлог, а рукавица ће се, када препознамо потребе корисника, даље усавршавати – истиче Крстић.