„Дадиље” за псе све траженије

Њушкицу сам на неколико дана оставила код комшинице, али сам се све време плашила како ће се снаћи кад почне новогодишње грување петарди и не буде мене да му одагнам страх, жали се власница пса из Кумодража.

Љубимца није могла да поведе на празнично  путовање, а није ни знала коме би, сем сусетки, могла да га повери. Воли свог куцова и не верује баш свакоме. Када би, каже, само, постојао неко ко би увек могао да јој причува љубимца, а да она бар једном на пут оде мирне главе знајући да јој је мезимац у сигурним рукама.

Проблем суграђанке из Кумодража није усамљен, а са овом бригом у празничном периоду суочава се велики број власника животиња. Зато је у успону једна потпуно нова услужна делатност, а професионални шетачи паса и пет ситери (дадиље за куце) који животиње чувају у сопственим домовима или их обилазе у становима клијената све су траженији.

Њихову обуку већ неколико година организује Кинолошка академија која је до сада одшколовала 33 особе из Србије, Црне Горе, Македоније и Хрватске. Пријаве за најновији курс у Београду су у току, а предавања која ће држати Дуња Ковач, ветеринар бихејвиориста почињу 24. фебруара.

– Да би се неко уписао на курс за професионалне шетаче треба да буде старији од 18 година. Не мора да има искуства у раду са псима, али је важно да је мотивисан и да има жељу да стиче нова знања и вештине. Наравно, најбитније је да воли псе. Наши полазници су углавном млађи људи који имају своје љубимце или желе да прошире знања о њима, иако је било и шетача старијих од 50 година – објашњава Дарко Дробњак, директор Кинолошке академије и додаје да све „курсаџије” имају прилику да уче о расама, здравственој заштити и нези паса.

Највећи акценат се, каже, ставља на разумевање говора тела, на комуникацију куца с људима и „трикове” за препознавање страха, стреса, агресије и анксиозности код животиња. Полазници уче и да се понашају као сопствени менаџери, да налазе себи клијенте и како да се односе с њима.

– Веома је битна практична настава, где полазници упознају технике позитивне мотивације и препознавање емоција код паса. Саветујемо им шта да раде у таквим ситуацијама, на који начин да се понашају са псом на јавним површинама, како да формирају групу паса коју ће шетати... –  додаје Дробњак.

За шетање пса, каже, није довољно ставити му поводац.

– У питању су људи који не шетају свог пса, кога познају и  знају његове навике и реакције, већ време проводе са туђим љубимцем. На овом курсу они зато уче да препознају и поправе све оно што може бити проблем током шетње, али и како да саветима и препорукама то знање пренесу власнику – каже овај ветеринар.

Шетачи паса, или пет ситери, још увек себи не могу да обезбеде редовну и довољну месечну зараду, али потреба за услужним чувањем и шетањем кућних љубимаца расте из године у годину. Најтраженији су у великим градовима где због начина живота доста власника својим љубимцима не може да се посвети онолико колико би требало.

– Шетач и пет ситер могу затребати готово сваком власнику током путовања и одласка на годишњи одмор када не може са собом да поведе пса или да га повери на чување некој особи од поверења. Најчешће су, ипак, неопходни људима који већи део дана раде и немају времена за свакодневне шетње са својим љубимцем – објашњава Дробњак додајући да је највећа потражња за „курсистима” Кинолошке академије управо у време празника и током лета.