Без офсајда у учионици

Баш је акумулирао функције. И хајде да је само то, него је и композитор и текстописац, па је давне 1994. године победио на фестивалу „Београдско пролеће” композицијом „Тужни боем”, коју је маестрално отпевао сада покојни Крста Петровић.

Двадесет година је Недић водио хор школе и предавао економску статистику. Компоновао је и химну школе. Музичко је као предмет укинуто пре више од 20 година. Зашто би економисти умели да певају, па се професор и судија прихватио и диригентске палице. Зато су често сумњали да предаје музичко и физичко. А он је, као ђак Друге економске, дипломирао економију, па се вратио назад, али као професор економске групе предмета. У радној књижици има само један печат, знак Друге економске.

Жали због две ствари. Што не суди на фудбалском терену и не предаје ђацима, јер за њега нема већег задовољства од махања заставицом покрај аут-линије и учења и васпитања деце на терену. Дакле, у учионици. Говори брзо, одсечно, као пред телевизијским камерама, па ни диктафон не може да сними сваку његову реч. Како му је пало на памет да постане фудбалски судија?

– Тренирао сам ватерполо, али сам повредио руку. Почео сам да играм фудбал у ФК Бања из Вишњичке бање, али сам био тежак, да не кажем дебељушкаст, и схватио да није то за мене. На курс за фудбалске судије отишао сам 1984. године и почео да судим. Од сеоских лига, као главни судија. Кружи легенда да је најгоре судити у Камендолу код Гроцке, јер тамо домаћа публика дисциплинује судије тако што их баца у бунар, али егзотика малих лига је незаменљиво искуство. Ја сам највише надрљао у Црвенки, кад сам судио утакмицу Црвенка–Железник. Мислио сам се, мирни су Војвођани. Нису били задовољни суђењем, напали су нас, били смо заточени два сата. Извукли смо се некако. То је било лудо време, када је Железник из четврте лиге хитао ка Првој – прича Недић.

Био је међународни фудбалски судија, а 2008. године је махао као помоћник на утакмици Швајцарска–Луксембург у квалификацијама за Светско првенство. Тако се опростио од травнатог терена.

Шта је лакше? Судити или предавати клинцима?

– Слично је, јер се ради са децом. Она су благо и у учионицама и на фудбалском терену. Спорт, музика и образовање су надахнуће и зато своје ученике терам да се баве спортом и музиком. И наравно, какав бих то био професор да их не терам да уче. Економију нарочито – прича, показујући у кабинету фотографије са децом и фудбалерима. Никада није „махао” дерби Звезда–Партизан, али је судио финале Купа Звезда–Војводина 2007. године.

Код махача је, наставља он, најважнија пуна концентрација, кретање, у линији са претпоследњим играчем одбране. Свако кашњење и деконцентрација је узрок погрешне одлуке. Маше ли офсајд и у учионици?

– Сада је актуелно вршњачко насиље. Све се преноси са стадиона и улица у школе. Ми смо једина средња школа из Београда у пројекту Школе без насиља. Проблем је што деца тешко пријављују насиље, страхујући шта ће бити после. Опасне су и навијачке групе. Забрањено је да ђаци у школи носе навијачка обележја. То може бити иницијатор насиља. Држава мора системски да спречава насиље. Шта вреди кад полиција хапси, а тужилаштво и судије их пусте. У образовању и спорту не сме да буде политике.

А има је – прича директор, судија и композитор.

Тврди да није строг професор. У чему је тајна доброг суђења и предавања?

– Никада не сме да постоји зла намера. Сећам се, када ме надзорник који је дошао на час питао – шта вам значи ова оцена 14, а ја сам му одговорио да је то – четворка. Он ме питао, зашто онда пише 14? Објаснио сам: Дете је добило јединицу, а онда је научило градиво које није знало и добило је четворку. Дакле, ако добије јединицу, а онда седне и научи, зашто бих рачунао просек јединице и четворке. Можда је дете било заљубљено, имало проблеме и зато добило кеца. И највећи фудбалери имају право на лош дан, а на следећој утакмици дају гол и реше финале Светског првенства. Зашто да то право немају деца? – пита се Дејан Недић.

Тако предаје, тако је судио и тако коментарише највеће фудбалске утакмице. На први поглед лежерно, али када се врати снимак и поново погледа и преслуша, сасвим логично!