Раднички бунт у Немачкој

Највећи синдикат у најјачој европској економији, која бележи рекордно ниску незапосленост, захтева да ове године плате буду повећане за 6 одсто како би се смањио ефекат који на плате има инфлација, као и да се радницима загарантује право да две године раде скраћено радно време од 28 сати недељно како би успели да негују децу или старе родитеље, али и уколико раде по сменама, те да потом имају право да се врате на пуно радно време. Осим тога, синдикати предлажу да људи који узму скраћено време како би бринули о деци или родитељима добијају и месечни додатак од 200 евра, а они који узму скраћено радно време због рада у сменама добију годишње додатак од 750 евра. Синдикат истиче и да право на скраћено време за негу детета од 2007. по немачком закону није само загарантовано за мајке већ и за очеве.

„Желимо да послодавци препознају да се мењају традиционалне родне улоге у савременим породицама и желимо да радници имају шансу да раде оно што је важно за друштво”, истиче портпарол „ИГ метала”. „У прошлости, захтеви за флексибилношћу су ишли на рачун радника. Ми желимо да то променимо тако да флексибилан рад погодује и радницима.”

У прве две рунде преговора послодавци су засад понудили повећање плате од два одсто и једнократну исплату у износу од 200 евра у првом кварталу ове године, при чему су одбили захтеве за скраћено радно време уколико радно време привремено не сме и да се продужи од 35 сати на 40 сати недељно. Послодавци истичу да им захтев за смањењем радног времена смета јер би онда морали за недостајуће радне сате да запосле привремене раднике.

„Где ја да их нађем када је несташица обучених радника (у Немачкој)”, истиче за радио НДР инфо шеф „Норметала”, регионалне групе послодаваца у овом сектору, Нико Фикингер.

Слично у разговору за берлински дневник „Велт” одговара и први човек удружења послодаваца „Гесамтметал” Оливер Цандер, истичући да „у тренутку када постоји недостатак квалификованог особља, било би лудо подстицати смањење обима рад за којим постоји хитна потреба”.

Насупрот томе, синдикалци истичу да послодавци имају друштвену одговорност да допринесу питањима која су у вези са здрављем, образовањем и породицом, те да би то био додатни трошак за послодавце који би износио око један одсто укупних трошкова за плате.

У понедељак су на улице индустријског града Манхајма на западу Немачке изашли чланови овог синдиката и радници фирме „Џон Дир”, а досад је око 80.000 радника широм Немачке протестовало, док су планирани протести у око 280 највећих немачких компанија, укључујући „Тисенкруп”, „Сименс”, „Фолксваген”, „Порше”, „Дајмлер”, „Бош”, „Ман” и БМВ.

Преговори између синдиката и представника послодаваца су заказани за данас у покрајини Баден Виртемберг у којој је стациониран добар део немачке аутомобилске индустрије и компанија које су добављачи ове највеће немачке индустријске гране.

„Уколико послодавци нису више способни да за преговарачким столом реше проблеме око плата, онда ће они на дуже време нарушити колективни уговор о платама”, истиче шеф синдиката „ИГ метал”, који је пре нешто више од две деценије успео да избори право на 35-часовну радну недељу у Немачкој.

Сличним протестима 2015. и 2016. године „ИГ метал” је успео да издејствује да у два наврата у току 21 месеца радницима буде повећана плата за 4,8 одсто. Уколико дође до заоштравања штрајка, ово ће бити највећи сукоб радника и индустријалаца у металском сектору Немачке у последње три деценије.

У покушају да спречи синдикалце у свом науму, послодавци тврде да је захтев о скраћеном радном времену нелегалан јер дискриминише раднике који су се већ одлучили да трајно раде скраћено радно време. Додуше, послодавцима очигледно не смета што у Немачкој постоји много неправедних разлика у платама и броју радних сати па тако „ИГ метал” никад није успео да издејствује да 35-часовна радна недеља важи и у фабрикама металског сектора које су у покрајинама некадашње Источне Немачке. Тамо и даље многим металским радницима радна недеља траје 37 сати.